Gordost bez predrasuda (Rodopi 4/10)

Ime „Rodopa“, tračkog porekla, prvi je zabeležio drevni istoričar Herodot u 5. veku pre nove ere. Više vekova kasnije, neki drugi drevni pisci poput Pseudo-Plutarha, pokušali su da objasne ime i poreklo planine kroz zanimljiv etimološki mit.

Prema njemu, Rodopa i Hemos su bili brat i sestra koji su se, u svojoj velikoj ljubavi jedno prema drugom, sasvim zaneli i počeli da se zovu imenima bogova – Hera i Zevs. Silno uvređeni ovom drskošču, bogovi su ih razdvojili i pretvorili u dve udaljene planine, koje danas poznajemo kao Rodopi i Balkan.

Divizma (Verbascum thapsus) je jedna od najcenjenijih lekovitih biljaka u narodnoj medicini, naročito za lečenje disajnih puteva.

U narodu je poznata i pod nazivima kraljevski svećnjak ili brkovi svetog Save.

Kakva drskost!

Lingvistička dilema (Rodopi 3/10)

U antička vremena ime planine je češće prevođeno kao „Rodopa“ (u jednini), a ne „Rodopi“ (u množini). Ovo potvrđuju drevni tekstovi i novčići iz grada Filipopolja (današnji Plovid), koji su često prikazivali personifikovanu figuru planinske boginje Rodope.

Neki naučnici smatraju da se ime Rodopa prvobitno odnosila na reku, čije je ime izvedeno iz indoevropskog korena za crvenkast ili boje rđe, povezujući ime sa rečima poput ruda ili rđa.

Pa ipak, u klasičnim izvorima, ime je poznato samo kao planina, a ne kao reka.

Čaj od nadzemnog dela kantariona (Hypericum perforatum) deluje antidepresivno i koristi se kod lakših depresija, uzbuđenja, nervoze i nemira. Otuda ne čudi što se ova biljka naziva i biljnim prozakom.

Mi je zovemo još i bogorodičina ili gospina trava, a Britanci trava Svetog Jovana. U toj zemlji postoji običaj da se uoči praznika svetog Jovana stavi malo kantariona ispod jastuka, jer se veruje da će se tako sačuvati život i obezbediti zdravlje u narednoj godini.

Činjenice najpre (Rodopi 2/10)

Rodopske planine (poznate kao Rodopi) se prostiru preko južne Bugarske i severne Grčke, čineći deo ogromnog Rilo-Rodopskog masiva. Ovo je najveći planinski lanac u Bugarskoj, koji pokriva gotovo jednu sedminu ukupne površine zemlje. 

Sa dužinom od oko 220 do 240 kilometara i širinom koja dostiže i do 100 kilometara, ukupna površina Rodopa iznosi oko 18.000 kvadratnih kilometara, od čega se 82 % nalazi u Bugarskoj. 

Rodopi su kraško gorje, sa svim karakteristikama krasa, dubokim rečnim kanjonima, vrtačama i velikim pećinama. 

Najviši vrh Rodopa je veliki Perelik (2,191 m).

Beli kokotac (Melilotus albus) medonosna je biljka čije cvetove pčele rado posećuju sakupljajući mnogo nektara i polena. Med je žut, malo mutan, brzo kristališe. Ugodnog je ukusa i mirisa na vanilu, vrlo je kvalitetan i zato jako cenjen.

U narodu je ova biljka poznata i kao bela medena detelina ili ždraljevina.

Stare gromadne i mlade venčane (Rodopi 1/10)

Prilično sam sigurna da sam termin "reljef" naučila u trećem razredu osnovne škole, a dve godine kasnije i izraz "stare gromadne i mlade venačne planine".  I odlično se sećam da je nastavnik na prvo učeničko izgovoreno "... i mlade venčane") pitao: "A kada su se, reci nam, one to venčale?" i ceo razred je gotovo umro od smeha.

Bumerski humor, šta ćete.

Rodopi se nisu venčali ni sa kim, jer pripadaju starim gromadnim planinama. Ali im to ne smeta da budu stanište mnogim biljnim vrstama. 

Obična runjika (Hieracium lachenalii) je sitna zeljasta biljka puzajućih stabljika čiji su ovalni izduženi listovi prekriveni belim dlačicama, a cvetovi podsećaju na cvetove maslačka.

San