61. Kalina ("Cvet na visini")

Ugledah ga danas, na stazi prema manastiru Staro Hopovo i zapitah: 

"Ko si ti? Šiblje si, kao jorgovan; beo si, kao jorgovan; mirišeš snažno, kao jorgovan; imaš kupastu cvast, kao jorgovan, a opet si tako mali, mora da si divlji jorgovan." 

"U pravu si", reče cvet, "ali ja više volim da me zovu Kalina."

Danas sam položila prvi kolokvijum iz botanike.

Zova ("Cvet na visini")

I tako jednog proleća (pre mnogo, mnogo vremena) krene moda da se pravi sok od zove. I sve domaćice, i stare, iskusne, i one taze, mlađahne, krenu da beru zovu i prave sok, u količinima dostojnim carskih vojski. Te je sezone, a čini mi se i nekoliko kasnijih, postalo nemoguće dobiti bilo kakvo drugo posluženje, kada se nađeš kod nekog u gostima. Išlo bi to tako do ko zna kad, da se nije pojavila bola.

Ali to je već neka sasvim druga priča.

Kesten, divlji ("Cvet na visini")

Pre koju nedelju, ogromnim cvetnim grozdovima divljeg kestena bio je ukrašen čitav moj put od kuće do posla podsećajući me svakog jutra, iznova, na istu takvu sliku iz detinjstva, iz velikog dvorišta osnovne škole.

Jabuka ("Cvet na visini")

Golden Delicious x Indo = Crispin (Mutzu)

Ovom botaničkom matematikom dobija se meni najdraža jabuka. 

Zvezdan, žuti ("Brat od ujaka")

Viđala sam ovaj cvet i ranije na livadama, ali nisam u njemu prepoznala veoma važnu krmnu biljku koja se koristi za zasnivanje smeša za kosidbu i ispašu, tamo gde crvena detelina daje slabije rezultate.
Poljoprivredna literatura kaže da, pri gajenju žutog zvezdana u smeši namenjenoj ispaši sa ježevicom i visokim vijukom, stoka popase zvezdan, a ostaju trave. U smeši sa lucerkom, pri kosidbi lucerka potiskuje zvezdan, dok je pri ispaši obrnuto.
Šta god to značilo.

Detelina, žuta ("Sestrice")

Uprkos svom imenu (engleska detelina) raste u celoj Evropi, izuzev visokih planina, u zapadnoj Aziji i severnoj Africi. 

U skladu sa svojim imenom (žuta gunjica) raste i na Kanarskim ostrvima.

Detelina, bela ("Sestrice")

Med od deteline je blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno, ima sladak ukus, sporo kristališe. Sadrži više fruktoze od ostalih vrsta, pa se preporučuje obolelim od šećerne bolesti i od stomačno crevnih oboljenja.

Detelina, crvena ("Sestrice")

Čaj od crvene deteline: jednu do dve kašičice osušenih cvetova preliti šoljom ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Zatim procediti čaj i piti 2-3 puta dnevno, nezaslađen.

Ljubičica, afrička ("Sestrice")

Kako uspešno gajiti afričku ljubičicu? 

Lako. Samo treba imati na umu da afričke ljubičice vole temperaturu i vlažnost vazduha koje odgovaraju i ljudima. Temperatura ne bi trebalo da bude niža od 15ºC, ali ni viša od 27ºC; optimalna iznosi 20ºC.

Ljubičica, trobojna ("Sestrice")

Ne znam za druge, ali kod mene je situacija sledeća: kada se spomene ljubičica, ja prvo pomislim na ovu, trobojnu. Na dan i noć. Na maćuhicu.

51. Ljubičica, bela ("Sestrice")

Ljubičicu su stari Grci smatrali simbolom plodnosti; stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu. U hrišćanstvu postaje simbol vladavine i autoriteta, pa krasi odore sveštenika i kraljeva. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju.

Ljubičica, pasja ("Sestrice")

Negde sam pročitala da je ljubičica bila omiljeni cvet Napoleona koji nije mogao da odoli njenom prefinjenom mirisu. Ako je to zaista bilo tako, onda to svakako nije bilo zahvaljujući pasjoj ljubičici. Ona, naime, uopšte ne miriše.

Ljubičica, mirisna ("Sestrice")

Rod Viola je tako veliki da bi mi bio potreban čitav novi blog da prikažem sve sestrice. 
Ali, ako se strogo držim pravila da biljku moram lično da upoznam, onda mi je stvar dosta olakšana.

Ove sestrice mirišu (na detinjstvo) duž staze za manastir Staro Hopovo.

Lazarkinja, sitna ("Sestrice")

Ne znam kako sam ovu biljku propustila da uočim prošlog proleća, kada raste u izobilju i ima tako karakteristične cvetove. Enigma oko njenog latinskog naziva ipak će za razrešenje sačekati neku drugu priliku.

Na fotografijama su fruškogorske lepotice.

Broćika, mirisna - Lazarkinja ("Sestrice")

Možda zato što su njeni cvetovi bele boje, ili zato što su joj listovi "na sprat", ili zato što je vrlo ugodnog mirisa, ili iz sasvim prozaičnog, ali meni veoma važnog razloga, zato što ima atraktivnije ime, mirisna broćika mi je mnogo upadljivija od sestrice - krstaste broćike.

Biljke uslikane na Fruškoj gori (leva na severnoj, desna na južnoj strani).

Broćika, krstasta ("Sestrice")

Po livadama, šumama i žbunju raste ova biljka, koju ipak možemo svrstati u neugledne, iako joj je stabljika visoka, a žuti cvetovi brojni. Drugim rečima, postoje biljke koje vas, uprkos svemu, ostavljaju poprilično ravnodušnim.

Veprina, bodljikava ("Sestrice")

I kao što su u svakoj narodnoj priči koja drži do sebe, tamo gde su dve sestre, jedna od njih je plava, nežna i dobra, a druga crna, gruba i loša, tako i kod veprina: jedna je meka i širokolisna, a druga oštra i bodljikava. Prave sestrice iz narodnih priča.


Zelena biljka je uslikana na putu za Brankovac (Fruška gora); zrela biljka vodi poreklo sa http://www.actaplantarum.org/floraitaliae/viewtopic.php?t=2703.

Veprina, mekolisna ("Sestrice")

Bez zelenih svežih listova sa atraktivnom crvenom bobicom nijedan buketić visibaba nije onaj pravi. Ali mekolisna veprina je zaštićena vrsta i u prirodi je njeno branje strogo zabranjeno. Zato uživajmo u njoj indirektno i sa daljine. Da nam što duže živi.


Cvet je preuzet sa https://www.flickr.com/photos/tags/hypoglossum/; zrela biljka sa plodom raste uz strmu stazu koja vodi do Brankovog groba (Stražilovo, Fruška gora).

Čestoslavica, sitna ("Sestrice")

Za razliku od svoje plave sestre, ne viđa se tako često. Barem smo je mi jedva našli kako, krijući se ispod drugih trava, demonstrira svoju skromnost.

Levi cvet je otkriven i uslikan na stazi prema manastiru Grgeteg; desni je objavljen na http://ignacio56.blogspot.rs/2016/06/veronica-serpyllifolia.html.

Čestoslavica, zmijska ("Sestrice")

Sa prvim prolećnim suncem, evo i nje, da svojim brojnim i sišućnim cvetovima ukrasi mladu travu. I kud god da pogledaš, vidiš plave glavice kako prkose vatru i prohladnim jutrima.

Levi cvet uslikan na putu do manastira Grgeteg (Fruška gora); desni cvet pozajmljen sa http://www.gbif.org/species/3172047.

41. Grašac Oprezni

Grašac, proletnji graor, proletnja kukavičica, prolećni grašak, spring pea...
Koliko god da je čovek oprezan sa imenima biljaka, nije dovoljno. Botanika ti je to; za 300.000 vrsta postoji 6 puta više latinskih naziva - sinonima; pa kad još shvatiš da su neki priznati, a neki ne. A pri tome, u obzir uopšte nisi uzeo u narodu odomaćena imena!

Ljubičasti grašac je uslikan na Dubčekovom putu (Fruška gora), ružičasti su sa:
https://www.pinterest.com/pin/429390145702859326/
https://www.pinterest.com/pin/294422894363552556/

Bršljan Osvajač

Kada pokriva gole zidove i dosadna mesta, izgleda veličanstveno. Kada ga vidite na stablu kako se svim silama trudi da se popne do svetla pa guši krošnje, više vam i ne izgleda tako atraktivno. Drvo je savršenstvo samo po sebi; njemu nisu potrebni ukrasi.


Elementi kolaža pronađeni na:
https://plantsam.com/hedera-helix/
https://keyserver.lucidcentral.org/weeds/data/media/Html/hedera_helix.htm
http://www.wphillips.com/scifair.htm

Amarilis Osmi

Pre nekoliko godina, od koleginice sa posla, dobih malu saksiju sa tri nežna lista amarilisa. Brinuh o biljci kako sam znala i umela, ali rezultat ostade isti: tri nežna lista. Sa prvim hladnim jutrima iznesoh saksiju u hodnik zgrade i ostavih ga uz veliki prozor da mu priuštim toplotu i svetlost tokom zime. Amarilis je procvetao sledećeg proleća, ali (priznajem) ne mojom zaslugom, već zahvaljujući pažnji i ljubavi koje je dobijao od komšinice. Od tada, svaki put kad prođem pored njega, osetim nelagodu. Možda čak i stid. 


Elementi kolaža potiču sa: 
https://www.pinterest.com/pin/514465957404352446/, 
https://www.pinterest.com/pin/263108803207239242/, 
https://www.gardens4you.eu/hippeastrum-amaryllis-rilona-eu-en.html,
http://www.brendagreenart.co.uk/bggallery1_39.html.

Nokti Orlovi

U nekom od romana Agate Kristi, više se i ne sećam u kom, glavna junakinja sedi u vrtu opijena mirisom orlovih noktiju što su se raskošno širili ogradom. I verovatno ispija, ko zna koju po redu, šolju čaja.

Upravo te sam se scene setila onomad, u nedelju, kada ugledah ove neobične cvetove kako se probijaju kroz drugo grmlje i šipražje i mirišu, poput nekog slatkastog parfema, kao da žele da skrenu na sebe pažnju retkih prolaznika.


Fotografije sa kolaža načinjene na putu Novo Hopovo - Staro Hopovo; crtež pozajmljen sa https://www.pinterest.com/pin/564498134515186677/.