Novi Grci u zemlji starih Grka

	Toplo avgustovsko sunčano jutro, još uvek pomalo uspavano staro gradsko jezgro, miris mora u vazduhu, uske uličice popločane rustičnom kamenom kaldrmom, bela pročelja zbijenih kuća, tradicionalna plava boja i uzbudljivi aranžmani, meni malo ili nimalo poznatog, cveća - slika je koju već mesec dana nosim u mislima.
16. septembar 2017. Ruselija - riđokosa Meksikanka S pravom je zovu crvena kiša. Izdaleka podseća na lelujavi oblak koji se poigrava sa vrelim sunčevim zracima. Njene cvetne trubice boje korala lebde na tankim nežnim grančicama. Liče na kapi koje oklevaju da padnu. Ili na suze što se zadržavaju na obrazima. Suze ljubavi.  Verovatno je zbog toga poznata i kao "Kupidonove suze". Spomenula bih ja i ovu zanimljivost, ali to ovde, na rodnoj grudi starih Grka, prosto ne dozvoljava dobro kućno vaspitanje. Čak je pomalo i jeretično.
Russelia equisetiformis = Russelia juncea
17. septembar 2017. Bugenvilija - raskošna Brazilka S pravom je zovu bogumila. Mila je i ljudima, čak i kada raste u običnoj saksiji, a kamoli kada se žbunasto razgoropadi, ili pada preko fasade višespratnice. Uvek izgleda moćno. I kao cvetni oblačić uz beli zid. I kao nestvarna ružičasta ili ljubičasta magla oko usamljenog visokog balkona. I kao razgranalo drvo nasred parka. Šta je to čini tako impresivnom? Cvetovi? Ne zaboravite da su oni sasvim sićušni i sasvim bledo žućkasti i niko ih verovatno ne bi ni zapazio da nemaju pricvetne listove raskošne boje. Vidite, i u botanici je najvažnije ko vam čuva leđa.
Bougainvillea spectabilis = Bougainvillea brasiliensis
18. septembar 2017. Ciklama - nežna Turkinja S pravom je zovu zimska lepotica. Cveta od rane jeseni do kasnog proleća malim i mirišljavim cvetovima bele, svetloružičaste, ljubičaste, čak i tamnocrvene boje, nežnih latica povinutih unazad. Sve do ovog leta nisam je videla u prirodi. A onda, na prašnjavoj zemljanoj stazi što vodi do poznate plaže još poznatijeg grčkog ostrva, na najneočekivanijem mogućem mestu - gotovo sasvim golom parčetu zemljišta bez ijedne travke, u senci poluosušenog žbuna, pronašla sam njih tri, kako nestvarno rastu. Tako nežne, tako snažne.
Cyclamen perscium
20. septembar 2017. Lantana - markantna Kubanka S pravom je zovu peščana vrbena. Voli peskovito zemljište, ima brojne cvasti sa sitnim cvetovima i listove koji mirišu na limun. Ali, sličnosti se tu manje-više završavaju. Sve ostalo je, rekla bih, na strani lantane.  Upoznala sam je letos. Rasla je uz ogradu velike kuće na brdu. Ponosno je cvetala meni krajnje neobičnom kombinacijom ružičaste, ljubičaste i žute boje cvastima koje su ličile na buketiće i koje su spretno pronalazile put kroz krupnu žičanu ogradu da bi vragolasto virile na ulicu. Krupne rujne zelene i zrele crne bobice samo su pomagale da slika bude upečatljivija. Ako bi je trebalo opisati jednom rečju, pravi izraz bi verovatno bio "upečatljiva". Lantana je definitivno cvetni grm vredan pamćenja.
Lantana camara
21. septembar 2017. Plumbago - simpatični Južnoafrikanac S pravom ga zovu plavi jasmin. Cvetovima zaista podseća na jasmin, a tako je divno plav, da se slaže i sa nebom i sa morem.  Tokom šetnje istočnom stranom malog poluostrva tokom koje smo radoznalo razgledali vile i zavirivali s puta u dvorišta u potrazi za nepoznatim cvećem, uz zid jedne omanje kuće ugledasmo slapove visterije (plave kiše). Zastadosmo da je slikamo.  Tada nam priđe visoki prosedi stariji gospodin prelazeći usku uličicu krupnim koracima i na engleskom nas upita kako može da nam pomogne. Kada mu objasnismo da nas interesuje lokalno cveće, ljubazno nas odvede do drugog dela bašte i pokaza nam dva lepa raskošna grma cvetova divne plave boje kojima nije znao imena. Rečima "I have a book." ponudi se indirektno da mi pomogne u otkrivanju. Rečima "I have a blog." pokušah da mu objasnim da ću to uraditi sama, jer je u traganju samom pola zadovoljstva.
Plumbago auriculata
22. septembar 2017. Juka - veličanstvena Gvatemalka S pravom je zovu drvo života. Ovo ime duguje Indijancima koji su otkrili njenu veliku isceliteljsku moć.Uživa vekovno poštovanje ljudi. Svojim razbokorelim streličastim listovima (zbog kojih je Evropljani zovu Adamova igla), izuzetnim grozdovima piramidalnog oblika od cvetova koji nalikuju zvončićima, intenzivnim noćnim mirisom, svojom visinom, samom svojom pojavom - vlada prostorom i slavi život. Slikala sam je letos na ostrvu na desetine puta fascinirana njenim izgledom. Po povratku sam iznenađeno ustanovila da jedan veliki primerak raste na kraju moje ulice, a da ga ja, makar tu prolazila veoma često, nisam ranije primetila. Nije biljka za to kriva. Ona i tamo suvereno gospodari malim travnjakom. Kriva sam ja, što dopuštam da mi oči budu slepe za lepotu koja me okružuje.
Yucca guatemalensis = Yucca gigantea
26. septembar 2017. Solanum - šarmantni Argentinac Ne znam da li ga s pravom zovu plavi krompirov grm. Grm jeste, plav jeste, zašto je krompir - ne znam. Za sada. Već na prvi pogled podseća na paskvicu. Poznata kombinacija ljubičaste i žute ukazuje na srodne vrste. I stvarno je tako: paskvica je Solanum dulcamara, plavi krompirov grm je Solanum rantonnetii. Bez obzira na svu atraktivnost plavog grma, za mene, paskvica ipak ima mnogo zanimljiviji cvet.
Lycianthes rantonnetii
27. septembar 2017. Oleandar - opasni Mediteranac Ovaj zimzeleni grm ili stablo koje može da naraste do čak šest metara visine ima jednostavne ili dvostruke, retko mirisne, cvetove u raznim nijansama bele, crvene, žute ili ružičaste boje. Cvetovi imaju cevaste krunice sa 5 suženih delova i grupisani su u terminalne prekrasne bokoraste cvasti. Oleandar izgleda raskošno, gotovo prelepo. Otrovan je skroz-naskroz; najviše kora i listovi. Listove svakako nećete namerno jesti, ali lako se možete otrovati vodom u kojoj je držana grana, mesom koje je pri kuvanju mešano granom, čak i dimom koji nastaje paljenjem grana. S pravom ga možemo smatrati žestokim momkom.
Nerium oleander
30. septembar 2017. Kalistemon - zabavni Australijanac S pravom ga zovu četkovac. Spada u žbunaste, zimzelene vrste i najpoznatiji je predstavnik svoje zemlje u svetu. Preporuka za njegovo gajenje je jednostavna: ako želiš cvetnu živu ogradu, ne moraš da tragaš dalje, on je pravi izbor za tebe. Ide mu u prilog što cveta dvaput godišnje, ali je osetljiv na niske temperature, tako da pomenuti savet važi samo ako živiš u toplijim krajevima. U suprotnom, uzgajaj ga u saksiji. Cvet kalistemona može biti crvene, bele, ljubičaste ili žute boje. Veoma je raskošan, ali (pazi sad!) tu raskoš ne daju latice, već mnogobrojni prašnici. Bilo kako bilo, brate, urnebesno je smešan.
Callistemon citrinus
01. oktobar 2017. Planika/Maginja - slatka Keltkinja S pravom je zovu jagodovo drvo. Nekad je gusta zimzelena živica nalik lovoru, nekad je malo stablo prepuno okruglih plodova u nekoliko boja, nekad grm koji raste do visine od 4 metra. Bilo u kom da je obliku, jedno je zajedničko: kada donese plodove, liči na drvce prepuno jagoda. Neki su plodovi mali, nezreli i zeleni, oni poluzreli imaju narandžastu boju, a zreli su žarkocrveni. Još je zanimljivije to što u neko vreme istovremeno sa plodovima rastu i nežni beli cvetovi. Do letos mi je bila sasvim nepoznata. Videvši je onako "čupavu", žućkasto-narandžastih plodova kako na peteljkama visi na stablu, odmah sam je prozvala: trešnja za bodljikavo prase. Vreme je pokazalo da sam bila veoma blizu.
Arbutus unedo