Početkom proleća, šetajući se Štrandom, nedaleko od Mosta slobode, ugledasmo lepo, gotovo nežno, usamljeno drvo sitnih listova srebrno zelene boje. S obzirom da nam je bilo potpuno nepoznato, stadosmo da ga ispitujemo i fotografišemo sa svih strana. Kao da je filmska zvezda.
Time smo valjda skrenuli pažnju malobrojnih posetioca na sebe, pa se ubrzo tu zaustaviše dva starija gospodina i sa neskrivenom znatiželjom odmah upitaše da li znamo o kom drvetu je reč. Učinilo mi se da smo ih malčice razočarali pokazanim neznanjem. Jedan od njih nam spremno izloži svoju pretpostavku da je reč o seni. Da se razumemo, u tom trenutku nisam znala kako izgleda sena, ali mi nikako nije zvučala kao drvo. Ne rekoh ipak ništa poštujući autoritet sedih glava.
Po dolasku kući prevrnuh svaki dostupan botanički izvor, ali ne nađoh o kom je drvetu reč. Sve do trenutka kada ne nabasasmo na drugo stablo ove nepoznate vrste - ovog puta na Petrovaradinskoj tvrđavi. Stvar bi se verovatno ponovila i misterija ostala nerešena, da ovog puta, drvo nije bilo rascvetalo. Sitni žuti cvetovi važno su se kočoperili među silnim srebrnim listovima.
A pošto se po cvetu drvo poznaje, tajna je brzo otkrivena.
Nema komentara:
Objavi komentar