Stanari Zelene staze

Veliki broj pešačkih staza na Fruškoj gori imenovali su muškarci. Kako to znam? Jednostavno - staze se zovu: Zelena, Plava, Crvena ili Crna. O, da - i kao vrhunac maštovitosti: Žuta i Braon staza. Gotovo da mogu garantovati da je nazive osmišljavalo (bilo mlado, bilo staro) žensko biće, imali bismo, u najmanju ruku: Tirkiznu, Bež i Rezeda stazu. O Narandžastoj, Ružičastoj ili Srebrnoj ne vredi ni govoriti; one bi se podrazumevale. A da sve ovo ne bi ostalo na pustoj priči, u narednim danima vam dajem deset cvetnih dokaza zašto poznatu Zelenu stazu (Zimska služba Paragovo - Grebenski put) treba (pod hitno) preimenovati u Ljubičasta staza.

11. jul 2017.	Postoji jedna (teška za proveru, ali) veoma lepa priča o poreklu jednog od tradicionalnih imena ovog cveta. Ime Gospina zvona je dato cvetu kao spomen na Bogorodicu, jer je iste boje kao što je bio njen šal. Istini za volju, niko ne zna sa sigurnošću da li je Devica Marija uopšte nosila šal (maramu/veo); ako i jeste, koja je boja bila u pitanju. Ali, ako niste sitničavi i volite dašak mističnosti, evo prilike da sami zaključite ima li u svemu ovom bar malo istine:
12. jul 2017.	Prekrasni divlji ljiljan imala sam priliku da vidim u prirodi samo dvaput. Oba puta je to bilo u prepodnevnim satima, pa nisam osetila njegov miris, za koji kažu da je najintenzivniji u večernjim. Nisam ni pomislila da ga probam, mada saznajem da su mu lukovice jestive. Moji su utisci, dakle, za sada vrlo siromašni - čisto vizuelni. Ali sasvim dovoljni da u sebi prepoznam opčinjenost ovim cvetom. A da ovaj turski ljiljan ne bude sam, društvo će mu ovde praviti njegov hibridni brat - Arapski vitez.
13. jul 2017.	Tokom ovogodišnjih ranoprolećnih šetnji u nekoliko sam navrata uočila biljku sa veoma velikim zelenim listovima. Bez cvetova ili plodova nisam je mogla prepoznati svojim skromnim botaničkim znanjem. Ali, strpljivost se isplatila: biljka je narasla, razgranala se, rascvetala i pokazala svoje pravo Lice. I Lepotu. I Lekovitost.  Od "starinskog" čička kuva se odličan čaj koji pomaže kod reumatskog artritisa. "Moderni" čičak pristaje da se žrtvuje samo za detox tea.
14. jul 2017.	Da li Vam se nekada desilo da, ugledavši nešto jako lepo, nežno, dopadljivo, poželite da umete da slikate kako biste ovekovečili prizor koji Vas je tako duboko dirnuo? Meni jeste. Kada sam je prvi put ugledala (a ima tome već par godina), rasla je na malom neuglednom travnjaku kraj nogu užurbanih prolaznika i.... blistala. I ... pozirala. Eh, da kojim slučajem znam da slikam, možda bi to izgledalo ovako:
15. jul 2017.	Nemajući za šta da se zakači njena je dugačka, tanka stabljika ležala rasprostrata po travi na maloj uskoj osunčanoj padini, činilo se, na sve strane rasutih cvetova koji su me odmah podsetili na avangardne šeširiće engleskih dama što ih s ponosom šetaju slavnim hipodromima. A da sam tom prilikom bila manji snob, pogled na grahorovinu što se tako mazno sunčala čitavom svojom dužinom (i širinom) mogao je da me podseti na seoske devojčice što vešto pletu venčiće:
16. jul 2017.	Crni, veliki, planinski, divlji slez je snažna biljka. Raste samoniklo uz puteve i kuće. Svojim cvetovima sa pet svetloljubičastih latica ukrašava  polja, njive i vrtove. Za njega neki izvori kažu da je eurosibirski florni element.  Moram priznati, ovo poslednje baš zvuči dostojanstveno, čak i otmeno. Kad to čujete, odmah vam se pred očima ukaže jedna ovakva slika:
Meni se ipak stalno mota po glavi: kako se u sve ovo uklapaju narodna imena crnog sleza - gušćernjak i ćureća trava?
17. jul 2017.	Biljka koja najpre ima tako neobične ljubičaste zvezdolike cvetove (sa pet latica povijenih unatrag) i upadljive žute prašnike, a kasnije kao krv crvene bobice ne može da prođe nezapaženo.  Biljka koja se zove gorkoslad, razvodnik, zbrilja, ugaslica i pasja bobica ne zaboravlja se tek tako. Biljka čiji su, ama baš svi, delovi otrovni (pogotovo svetlozelena nedozrela bobica) ne može se ostaviti bez nadzora.  Zato je stalno morate držati na oku, pardon - vratu:
Šta li bi psihologija rekla o osobi sa ovakvim nakitom?
18. jul 2017.	Skoro stotinak malih ljubičastih, ređe crvenkastih ili plavičastih cvetova sakupljeno je u glavičaste cvasti koje rastu na dugim tankim stabljikama čime obično nadvisuju sve okolne biljke. Cvetaju dugo, preko čitavog leta i privlače pčele koje na njima sakupljaju nektar i polen. Mladi listovi su jestivi. U narodnoj medicini se njihov uvarak koristi za pravljenje obloga za rane. Svoje alternativno ime (poljska prženica) duguje svojoj osobini da može da leči opekotine i ublaži neke kožne bolesti. Šta više treba da uradi jedna sirota i poštena biljka pa da dobije svoju marku:
19. jul 2017.	Celinščica/crnjevac je pravi kosmopolita. Raste u Evropi, Aziji, Australiji, severnoj Africi i Severnoj Americi, na livadama, pašnjacima, ugarenim njivama, šumskim čistinama, pored puteva, u svetlim listopadnim i četinarskim šumama. Celinščica je jedna veoma ozbiljna biljka. Sadrži vitamin C (mladi listovi su jestivi, pa se jedu ili sveži kao salata, ili kuvani kao spanać). Pomaže ljudima kod različitih tegoba; između ostalih i kod opekotina nastalih koprivom:
21. jul 2017.	"Palamida je korovska biljka koja pričinjava velike štete na gajenim usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Suzbijanje ovog korova je vrlo teško i komplikovano i mehaničkim i hemijskim sredstvima. Često je skoro nemoguće odlučiti se kada, kako i kojim dozama herbicida vršiti suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev. Treba imati u vidu da veliki broj herbicida slabo ili uopšte ne utiče na nju." Kada saznaš ovako nešto, ne ostaje ti ništa drugo nego da poslušaš onu narodnu: Ako je ne možeš pobediti, pridruži joj se: