V(rsne) A(sistentkinje) M(ajčice) P(rirode)

29. jul 2017.
Čatal Hojuk je arheološko naselje iz mlađeg kamenog doba, nastalo oko 6900. godine pre nove ere, otkriveno u Anadoliji. Prostiralo se na površini od oko 170.000 kvadratnih kilometara, a u njemu je živelo oko 5.000 stanovnika za koje arheolozi smatraju da su prvo pleme kojem lov nije bio najvažnija delatnost, već zemljoradnja. Iz semena koje je pronađeno u tlu otkriveno je da su uzgajali i jeli pšenicu i ječam, ali ni rusomača im nije bila strana. Ko bi rekao da biljčica sa tako neozbiljnim imenom (hoću-neću) ima tako ozbiljnu (rano neolitsku) prošlost.
23. jul 2017.
Kada je otvoren grob velikog Tutankamona, u njemu su pronađene teglice sa mastima napravljenim od lavande. Ovakve masti su upotrebljavali članovi kraljevske porodice i visoki sveštenici kao lekovito sredstvo, kozmetički preparat i ulje za masažu, a široko su se koristile i za balsamovanje. Bogati ljudi su parčiće masti stavljali sebi na glavu; oni su se topili i prekrivali im tela mirisom. Ako se za ikog može reći da je dobro znao šta radi, onda su to bez ikakve sumnje bili stari Egipćani. Zar ne?
22. jul 2017.
Hator je staroegipatska boginja neba, plodnosti i ljubavi, zaštitnica žena, ćerka i „oko“ boga Ra. Prikazivana je najpre kao krava, a zatim kao žena sa kravljim ušima, ili kravljim rogovima između kojih se nalazi sunčev disk. Smatrana je univerzalnom majkom sveta i opisivana rečima: Slavna na Nebu, moćna na Zemlji, kraljica Skrivenog sveta. Po ugledu na nju, stari Grci su stvorili Afroditu. Pogledaj kosu boginje Hator. Vidiš li cvetove kamilice u njoj? Da li je zaista potrebno išta još reći?
24. jul 2017.
Pre više od 5.000 godina živeo je i Gornjim Egiptom vladao faraon Škorpion I. Bilo je to u predinastičkom periodu, odnosno tokom takozvane "Nulte" dinastije. Istoričari vrlo malo znaju o njemu. Ono što se ipak sa sigurnošću zna utvrđeno je na osnovu keramičkih posuda za vino pronađenih u njegovom grobu. Tačnije, na osnovu smolastog ostatka, koji je nepobitni dokaz da se u vreme ovog faraona uveliko spravljalo i pilo vino. I to ne bilo kakvo, već medicinsko vino, čiji je jedan od najvažnijih sastojaka bila žalfija. Kakvog li je samo ukusa bilo to vino?
25. jul 2017.
Ahil (Άχιλλεύς), uz Herakla najveći grčki junak, bio je sin kralja Peleja i morske boginje Tetide. Niko od sto hiljada Ahejaca nije mu bio ravan po snazi, okretnosti i brzini. A ni po lepoti. Već kao desetogodišnji dečak golim rukama je zadavio vepra i u trku dostigao jelena. Do zrelosti je naučio sve što je tadašnjem junaku trebalo u životu: da se ponaša kao muškarac, da vlada oružjem, da svira liru, peva i vida rane. Rane nanešene gvozdenim oružjem lečio je melemom od hajdučke trave.     Može li neka biljka da dobije bolju preporuku od ove?
29. jul 2017.
Pedanije Dioskorid (Πεδάνιος Διοσκουρίδης) bio je grčki vojni lekar na službi u rimskoj vojsci. Celokupno antičko znanje o farmakologiji i primenjenoj botanici sakupio je u petotomno delo „O lekovitim materijama”. To je kapitalna enciklopedijska građa koja je dugi niz vekova bila najvažniji priručnik za lekare, apotekare i biologe. U prvoj rečenici odeljka koji je posvećen majčinoj dušici i njenim rođakama po rodu, slavni Dioskorid kaže: "Svi poznaju ovu biljku." i pri tome misli na, u tom trenutku, tri veka njenog korišćenja.
30. jul 2017.
Širokolisna bokvica pojavila se pre 4000 godina na tlu Evrope. Iz Evrope se raširila na čitav svet. S obzirom da se pojavljivala svuda gde su se obreli evropski kolonizatori, Indijanci su je nazivali "otisak belog čoveka". Od davnina je poznata kao lekovita biljka. Kao takvu je i Šekspir pominje u svojim dramama: tragediji Romeo i Julija i komediji Uzaludni ljubavni trud. Onome kome su pak, od lepe književnosti interesantniji biblijski tračevi, treba reći da je mnogo verovatnije da se naš praotac Adam pokrivao širokolisnom bokvicom, a ne smokvinim listom.
01. avgust 2017.
Ako će se i po čemu pamtiti norveški agronom i biolog Emil Korsmo (1868. - 1954.), onda je to po tome što je čitav svoj život posvetio borbi protiv korova. O tome svedoči i njegovo remek delo "Anatomija korova" u kome je detaljno opisao 95 vrsta ovih, za poljoprivredu, neželjenih biljaka i dao 2050 originalnih crteža.  Među tim crtežima nalazi se i ovaj na kom je prikazana "naša" bokvičasta trojka: ženska, muška i srednja bokvica.
05. avgust 2017.
Ovu "bokvičastu" trojku završava uskolisna (muška) bokvica za koju neki kažu da je manje lekovita od širokolisne, a drugi pak tvrde da je medicinski ipak vrednija od svih svojih sunarodnika.  Ako je ovo poslednje tačno, onda smo dobili istinskog "supermena" s obzirom na to da postoji oko 200 vrsta bokvica.
05. avgust 2017.
Ova odavnina poznata biljka dobila je svoje latinsko ime Mentha po Menti, nimfi iz grčke mitologije, koju je zbog ljubavne veze s bogom podzemlja Hadom, u grm pretvorila njegova ljubomorna žena Persefona. Persefonina majka i boginja plodnosti Demetra uvećala je kaznu osudivši Mentu na sterilnost, te tako biljka ne daje plodove. Had je bio nemoćan da poništi kletvu. Jedino što je mogao da učini je da Menti podari veoma prijatan miris, kako bi je svi primećivali.