Diskretni šarm Azije

	Poslednje tri godine, iz dana u dan, naša se porodica sve bliže upoznaje sa dalekom Azijom.  Poslednjih nekoliko meseci uspostavljene veze postaju gotovo opipljive.  Poslednjih nekoliko nedelja to je čest predmet naših razgovora. Poslednjih nekoliko dana sve naše misli okrenute su ka istoku.
22. oktobar 2017.
Arapska legenda kaže da su nekada davno sve ruže bile bele boje, a svi slavuji, poput drugih ptica, obične graktalice. Jedne večeri jedan je slavuj sreo jednu lepu belu ružu i zaljubio se u nju. Njegova je ljubav bila toliko snažna da je u njemu probudila želju da zapeva po prvi put. Zanet pesmom približio se svojoj voljenoj i stisnuo uz nju. Njen trn ga je probo ravno u srce. Krv umirućeg slavuja obojila je ružu zauvek u crveno.
Činjenice kažu da je ruža najstariji ukrasni cvet. Otkriveni fosil ruže star je oko 35 miliona godina. Pre pet hiljada godina Kinezi su je kultivisano uzgajali. Pre tri hiljade godina stari Egipćani su od nje pleli vence i stavljali na glave mumija. Pre hiljadu godina u dvorištu katedrale u Hildeshajmu, u Nemačkoj, zasađen je grm ruže koji raste i dan-danas.
24. oktobar 2017.
Indonežanska legenda kaže da je nekada davno kraljevstvom Umbul Wening upravljao vladar Prabu Ranubahu. Kralj je imao prekrasnu kćer, princezu Dewi Arum, sa neobičnom navikom - volela je da satima pliva u jezercetu zaboravljajući na sve ostalo. Kralja je jako ljutilo što njegova kći zanemaruje svoje dvorske obaveze.        Iznenada kraljevi podanici su počeli da se razboljevaju od neke nepoznate teške bolesti. Ovo je veoma rastužilo kralja, pa je naredio dvorskom iscelitelju da izleči narod. Ali ovaj to nije umeo. Zato je kralj počeo da se moli Bogu. Činio je to danima i noćima, sve dok jedne noći nije usnio čudan san. U snu mu je jedan starac otkrio da se bolest može izlečiti cvećem koje raste u jezeru u džungli Krendawahana. I da samo princeza može da ubere to cveće.       Kada se kralj probudio, odmah je pozvao princezu, ispričao joj san i zamolio da ode po cveće. Ali, pošto je džungla bila daleko, kralj nije bio siguran da princeza treba sama da ode tamo, pa je naredio njenim dvorskim damama da je prate.       Nakon dugog i veoma napornog putovanja, princeza i njene dvorske dame su stigle do džungle u kojoj pre njih niko nikada nije kročio. Svuda okolo su bile divlje životinje. Devojke su bile jako uplašene; sve o čemu su mislile i nadale se bilo je da što pre pronađu jezero, uberu cveće i napuste džunglu.      Najzad su pronašle jezero. Bilo je prekrasno, veoma čiste vode. Zadivljene lepotom jezera zaboravile su svoj zadatak na trenutak. Princeza je bila najsrećnija od svih. Nikada ranije nije videla takvo jezero. Zaplivala je i plivala satima. Dvorske dame su je opominjale i zahtevale od nje da nabere cveće kako bi krenule kući. Na žalost princeza ih uopšte nije slušala.       U međuvremenu kralj je nestrpljivoo čekao u svojoj palati, svestan činjenice da je njegovom narodu hitno potreban lek za tešku bolest. Kada više nije mogao da izdrži, uputio se i sam u džunglu. Stigavši do jezera, zatekao je princezu kako pliva. To ga je razbesnelo.       - Dewi Arum! Šta to radiš? Naš narod umire, a ti se zabavljaš. Već sam ti mnogo puta rekao da ne smeš da zanemaruješ svoje obaveze. One moraju da ti budu na prvom mestu. Veoma si me razočarala. Ti ne zaslužuješ da budeš princeza i živiš u palati. Ti treba da živiš ovde, u jezeru! - vikao je ljutito kralj.       I na čuđenje svih, nakon tih reči, princeza je nestala u vodi. Umesto nje na površini se pojavio divan cvet. Kralj je bio vrlo iznenađen. Zažalio je što je onako vikao na kćer, ali za kajanje je bilo kasno. Znao je da njegova kćer nikada više neće moći da živi sa njim na dvoru. Nje više nije bilo; pretvorila se u cvet.       Kralj je poneo cvet nazad sa sobom i njime izlečio svoj narod. Zahvalan narod zavoleo je cvet i nazvao ga lotos.
Činjenice kažu da je koren lotosa zariven duboko u mulju na dnu bare ili reke, dok listovi plutaju na površini vode, a cvetovi iznad njih. Lotos ima izuzetnu sposobnost da održava temperaturu svojih cvetova poput ljudi i toplokrvnih životinja. Jedinka lotosa može da živi preko hiljadu godina i da posle tako duge stagnacije proklija - baš kao što se desilo 1994. godine sa semenom svetog Lotosa.
25. oktobar 2017.      Kineska legenda kaže da je nekada davno, u vreme vladavine dinastije Tang živela kraljica Vu. Jednog zimskog dana kraljica je zajedno sa princezom Tai Ping sedela u Carskom vrtu u prestonici Si’an kada je do njih dopreo slatkast miris cveća. Bio je to miris zimskog jasmina u cvetu.       Kraljica se obradovala mirisu, ali joj je bilo žao što u bašti ne cveta nijedan drugi cvet. Zato je napisala pesmu i poslala je boginji cveća uz poruku: - Sutra ću posetiti vrt; pokaži mi da je proleće došlo. Svaki cvet ima da procveta noćas, ne čekaj da prolećni vetar dune.      Sledećeg jutra svi su cvetovi bili u punom cvatu, osim božura koji je odbio da posluša naređenje da procveta kada za to nije vreme.       Kraljica Vu se razbesnela i naredila da se cvet iz Si’ana protera u nekadašnji glavni grad Luojang. Na iznenađenje svih, čim je božur stigao tamo, odmah je počeo divno da cveta.       Kada je kraljica Vu to saznala, naredila je da se božur spali do zemlje. Ali sledeće godine ponosni božur je ponovo procvetao. Ovog puta - crnim cvetovima.
"Činjenice" kažu da latinsko ime roda Paeonia potiče od Paeona, boga medicine iz starogrčke mitologije. Paeon je izlečio boga rata Aresa i boga podzemlja Hada i tako na sebe navukao gnev Eskulapa. Da bi ga zaštitio, Zevs ga je pretvorio u cvet.
27. oktobar 2017.      Japanska legenda kaže da su samuraji, neustrašivi ratnici drevnog Japana, bili istinski obožavaoci sakure - trešnjinog cveta. Svoju opčinjenost ovim cvetom objašnjavali su time da ih njegova nežnost i blagost podseća na efemernost vlastitog života. Sakura raskošno i prekrasno ne samo da cveta, već i vene, i, kada joj vetar otkači peteljku sa grane, ona sasvim tiho, lelujajući se, pada na zemlju.      Koliko je snažna bila ljubav samuraja prema trešnjinom cvetu, toliko je bila jaka njihova mržnja prema cubaki - cvetu kamelije. Za razliku od sakure, kada vene cubaki, onda na zemlju pada iznenada i teško. Ovaj je pad samuraje podsećao na pad mačem odsečene glave.
Činjenice kažu da je kamelija spoj elegancije ruže, lepote anemone i prefinjenosti orhideje, zbog čega je često nazivaju kraljicom cveća. Smatra se najstarijom kultuviranom biljkom na svetu koja potiče iz toplih, šumskih predela istočne Azije. U Evropu je stigla tek pre 300 godina kada su je iz Japana doneli Portugalci, Englezi, Nemci i Francuzi kao sirovinu za proizvodnju čaja.
28. oktobar 2017.      Indijska legenda kaže da je nekada davno indijski redovnik i princ Bodhi Dharma doplovio u Kinu kako bi propovedao budizam. Da bi što uspešnije ispunio svoj zadatak, zavetovao se da neće spavati sedam godina. Ali, jednog ga je dana savladao umor. Obuzet strahom da će se uspavati i tako prekršiti svoj sveti zavet, osvrnuo se oko sebe kako bi pronašao nešto što bi ga održalo budnim. Sa tom namerom je otkinuo nekoliko listića sa obližnjeg žbuna i počeo da ih žvaće. Žvakanje listova čaja održalo ga je budnim i dalo mu je snagu da nastavi svoju misiju.      Tragičnija verzija ove legende kaže da se Bodhi Dharma, uprkos svim svojim naporima, ipak uspavao. Kada se probudio, osećao se veoma posramljeno zbog svoje slabosti, pa je odrezao svoje očne kapke. Na mestu gde su kapci pali na zemlju izrastao je grm čaja.
Činjenice kažu da je čaj napitak koji sadrži kafein i koji se dobija kuvanjem listova i pupoljaka biljke Camelia sinensis.
03. novembar 2017.      Malezijska legenda kaže da je nekada davno, duboko u šumi, rastao divan cvet po imenu Hibiskus. Svakom šumskom biću koje sretne cvet se hvalio na sva usta: "O, vidite kako sam ja lep! Nema lepšeg od mene!"      Majka priroda je zbog ove Hibiskusove arogancije i nekulture bila veoma zabrinuta, gotovo nesrećna. I jednog je dana odlučila da takvom ponašanju stane na put. Zato je otišla do Hibiskusa i rekla mu: "Tašt si i zato će ubuduće tvoja lepota trajati samo jedan dan. Kada sunce izađe, tvoja će lepota zasijati. Ali kako se sumrak bude bližio, tako će ona bledeti i sa zalaskom sunca sasvim nestati."
Činjenice kažu da je hibiskus višegodišnja biljka poreklom iz Kine, pa je često nazivaju i slezova ili kineska ruža. Cvetovi hibiskusa su veličine dlana sa širokim laticama i istaknutim prašnicima; bez mirisa su, a mogu biti žuti, ružičasti, crveni, narandžasti, beli ili višebojni. Biljka cveta od kasnog proleća do rane jeseni, ali cvetovi, nažalost, traju samo dan ili dva.
04. novembar 2017.      Filipinska legenda kaže da je nekada davno živeo jedan plemić koji je voleo da živi sam. Uživao je da posećuje zabave, opija se i provodi noći uvek sa drugom ženom. Pio je samo najbolja vina i jeo samo najukusnija jela sa lepoticama iz visokog društva. Život mu je bio divan.      Ali, nakon nekog vremena, to mu je dosadilo. Shvatio je da je došlo vreme da se smiri i oženi. Znao je da za ženu neće odabrati nijednu plemkinju, jer se umorio od sjaja i glamura.      Srećan kakav je bio, sreo je jednostavnu, ali veoma ljupku devojku, po imenu Dama. Ubrzo se njome oženio. Živeli su srećnim, jednostavnim životom.      Vremenom se plemić zasitio svoje žene. Mislio je da ona nije dovoljno dobra za njega. Uvideo je da ona nije ni lepa, ni pametna, ni elegantna kao žene kojima je ranije bio okružen. Nedostajao mu je stari način života.      Tako se vratio zabavama i otmenim ženama. Dama je bila očajna. Ona je volela svog supruga i nije želela da ga izgubi. Noćima je plakala i molila se da dobije magični šarm kojim bi opčinila svog supruga u toj meri da on nikada ne poželi da je napusti.      Jedne noći kada se plemić vratio kući, nije bilo Dame da ga sačeka. Tražio ju je svuda, ali nigde nije mogao da je nađe. Kada je ušao u njihovu spavaću sobu, osetio je sladak i opojni miris koji je dopirao kroz prozore. Sišao je u dvorište i shvatio da miris potiče od nepoznatog žbuna sa belim cvetovima što su ličili na zvezde.      Opijen mirisom sedeo je uz žbun i čekao da se Dama vrati kući. U mraku je tiho dozivao njeno ime. Nije bio siguran da li se njegova supruga pretvorila u taj cvet, ali nije želeo da ga ikada više napusti.
Činjenice kažu da je noćni jasmin/dama noći (Cestrum nocturnum) biljka poznata po svom intenzivnom mirisu što najviše podseća na karamel, a najintenzivniji je od zalaska do izlaska sunca.
06. novembar 2017.    Gostujuća (brazilska) legenda kaže da je nekada davno živela jedna mlada Indijanka kojoj je otac kao maloj često pričao o davnom verovanju po kome na Mesecu živi moćan, zastrašujući, veličanstveni ratnik - bog.       Kako je devojčica rasla, sve više je verovala da je priča njenog oca istinita. I tako se zaljubila u boga-ratnika. Mladići iz njenog okruženja su pokušavali da joj se udvaraju, ali ona ih je redom odbijala, smatrajući da nisu dostojni njene pažnje. Svi pokušaji njene porodice da je udaju za nekog od njih odmah bi propali.      Devojka je strpljivo čekala da se pojavi pun mesec kako bi mogla da posmatra nebo i zamišlja lice svog dragog. Nekoliko puta je viđena kako, usled noći, dok je mesec sijao punim sjajem, trči prašumom raširenih ruku i hvata mesečeve zrake pretvarajući se da tako grli svoga dragog. Hvatanje mesečevih zraka ipak se pokazalo uzaludnim i velika ljubav devojčinog života i dalje je bila samo daleki san.      Njeni roditelji, prijatelji i rođaci bili su veoma zabrinuti za nju. Ali, bez obzira koliko puta su pokušavali da je ubede da je njena strast samo iluzija, ništa nije vredelo - devojka ih nije slušala.     Jedne jasne noći, kada je pun mesec zasjao u svoj svojoj lepoti na vedrom nebu, devojka je odjahala u prašumu, rešena da zagrli ratnika-boga. Zaustavila se kraj jezera čija je površila blistala na mesečini. U vodi je ugledala sjajni odraz meseca. "Napokon je moj dragi sišao da se kupa." - rekla je devojka sama sebi. Bez oklevanja skočila je u jezero da se konačno sretne sa svojim ljubljenim. Nažalost, nije umela da pliva i potonula je u dubine jezera.     Ovo je video ratnik-bog koji nije bio plod njene mašte, već je stvarno postojao i bio svestan njene ljubavi. Bio mu je jako žao devojke i nadao se da je može vratiti u život, ali on za to nije imao dovoljno snage. Umesto toga, pretvorio je njeno telo u veliki cvet da se ističe svojom lepotom među ostalim vodenim biljkama. Tako je mlada Indijanka postala lokvanj, čiji se cvet otvara samo po noći, onda kada je pun mesec i kada njegovi zraci sijaju iznad amazonske prašume.
Činjenice kažu da latinsko ime belog lokvanja Nymphaea alba potiče od grčke reči za nimfu, jer se njegovo stanište povezuje sa mitološkim bićima koja žive u vodi.
08. novembar 2017.      Urbana legenda kaže da je pre nekoliko stotina godina u Francuskoj živeo jedan čovek, po imenu Šarl Plumije (Charles Plumier). Jednoga dana Šarl prepozna u sebi želju da putuje svetom i postane bogat. Gatara mu je prorekla: - Traži drvo koje raste blizu crkava i groblja; njegovi su cvetovi boje mladog meseca; njegov miris očarava dušu; ako ga iz zemlje izvadiš sa korenom, nastaviće da raste. Kada ga pronađeš, postaćeš bogat!      I tako je Šarl putovao i putovao svetom, dok jednog dana nije dospeo do obala zapadne Indije. Tamo je otišao do starice čuvene po svojoj mudrosti. Opisao joj je drvo o kome mu je pričala proročica: - Da li znaš gde mogu da nađem takvo drvo? - upita Šarl staricu.      Starica mu odgovori: - Da, poznato mi je to drvo. Ovde u blizini postoji jedna crkva. Kada bude pun mesec, otići ćeš tamo, tačno u ponoć. U dvorištu ćeš ugledati jedno drvo čije se grane pružaju duž zida. Protresi grane i okružiće te bogatstvo kakvo nisi mogao do sada ni da sanjaš.      Šarl je učinio kako mu je rečeno. Sačekao je pun mesec i u ponoć otišao do crkve. U dvorištu je zaista ugledao jedno malo, ljupko drvo pored zida. Prišao mu je i protresao grane. Latice su počele da padaju na njega presijavajući se kao zlatni novčići. Dok mu je njihov miris opijao dušu, Šarl je shvatio šta je istinsko bogatstvo - lepa, tiha noć, opojni miris cveća i blaženi spokoj u crkvenom dvorištu.      Od tog trenutka Šarl Plumije je prestao da traga za materijalnim bogatstvom. Počeo je da izučava prirodu i otkriva nove biljke. Tako je Šarl postao biolog. Njemu u čast, malo ljupko drvo koje ga je preobratilo dobilo je ime plumerija.
Činjenice kažu da je ovaj cvet, koji fascinira širokom paletom boja i opojnim mirisom, toliko izuzetan da se čak u nekim zemljama smatra simbolom večnog života.
18. novembar 2017. Urbana legenda kaže da je čuvena Bili Holidej jedne večeri, pred sam nastup, izgorela pramen kose električnim uvijačem. Kako nije bilo vremena ni za kakvu korekciju, njena drugarica i koleginica, džez pevačica, Silvija Sims otrčala je niz ulicu do obližnjeg kluba i od devojaka sa gardorebe što su tamo prodavale cveće kupila veliku belu gardeniju. Bili je cvetom prekrila oštećenu kosu i tako nastupala te noći. Ovaj ukras joj se toliko dopao da je kasnije za svaki nastup stavljala cvet u kosu.
Činjenice kažu da su listovi gardenije tamnozeleni. Cvetovi divljih vrsta su jednostruki, a dobijene hibridne forme imaju duple cvetove sa nekoliko slojeva latica. Raste sporo, oko 15 cm godišnje. Beli mirisni voštani cvetovi pojavljuju se jedan za drugim, tokom leta, od maja do septembra. Miris cveta je opojan i podseća na miris jasmin.