Рила - трети ден

Današnja šetnja zapravo počinje neuobičajenom vožnjom. 

Ski lift četvorosed "Sitnyakovo Express" leti prevozi mnogobrojne bicikliste koji se sa krajnje tačke ove linije (1780 m nadmorske visine) jednom od tri strmoglave linije spuštaju na početak (1330 m). Fascinirana sam njihovom veštinom, željom i neustrašljivošću.

Među svim tim biciklistima evo i nas običnih smrtnika - pešaka što bez ikakvih prevoznih sredstava uživamo u Nacionalnom parku Rila.



Za odredište je određena planinska kuća (1910 m) nazvana imenom bugarskog hajduka. Hristo Prodanov (1815-1855), poznatiji kao Čakar vojvoda (Чакър войвода), u ovim se krajevima borio za slobodu protiv Turaka. 

Ispostavilo se da se i staza za šetnju do kuće žuti.
Najpre od dobro poznate biljke



Kantarion (Hypericum perforatum)

a zatim i od dve nove:



Šumska balsamina/Običan nedirak (Impatiens noli-tangere)



i cvet dana - Ranik (Senecio ovatus).

Рила - втори ден

Laganom šetnjom, kakva i priliči prvom rilskom prepodnevu, stižem od hotela Rila do lokaliteta Crna stena (Черната скала). Vidikovac na isturenoj stenu usred guste borove šume ima prilično tamnu istorijsku stranu sudeći po pričama o nekadašnjim stradanjima ljudi i velikom crnom metalnom krstu od kojeg podilaze žmarci, a postavljen je uz samu ogradu.

Čuje se samo huk vode. Duboko ispod teče mlada reka Marica. I sama pomisao na tu reku  vezana je za stradanje, neki kažu sudbinsko - braća Mrnjavčevići su, daleke 1371. godine na njenim obalama izgubili i živote svojih boraca, i svoje vlastite.

Odlučno biram da ovo mesto pamtim samo po impresivnom pogledu i božanskom zelenilu.



Svuda uz stazu do Crne stene raste krupna visoka biljka čiji su veliki lepi žuti cvetovi na većini mesta ovog avgustovskog dana već precvetali. Samo na retkim senovitim mestima nalazim ga svežeg, punog snage, kao da je zarobio tople sunčeve zrake.Toliko je upadljiv da mi je lako da ga izaberem za cvet dana.



Kolotoč (Telekia speciosa)

Nisam imuna ni na lepotu nekih starih poznanika koje srećem uz put:



Zvezdan (Lotus corniculatus)



Ognjičina (Lapsana communis)

Da li će i sutrašnji dan biti obeležen žutom bojom?

Рила - първи ден

Nekako mi se sve čini da sam ja malo mimo ostalog sveta.

Cela ta frka oko letovanja na moru za mene je prilična gnjavaža: sva ta vrućina, svi ti komarci, sav taj pesak; a tek mokra kosa i kupaći kostimi.

Planina je, definitivno, moj letnji izbor.
Ovog leta - Rila.
Pitate me: "Zašto?"

Možda zato što je blizu (na manje od 100 km od Sofije).

Možda zato što je visoka, a do Musale (2925 m), ne samo njenog, nego i čitavog Balkana, najvišeg vrha, možeš da stigneš uz najjednostavniju planinarsku opremu.

Možda zato što je stara (nastala je pre 250 miliona godina).

Možda zato što ima veliki nacionalni park.

Možda zato što ima preko 150 ledenjačkih jezera (na visinama od 2100 do 2500 m).

Možda zato što su njene padine izvor reka Marice, Iskara, Strume, Meste i Rilske reke.

A možda prosto zato što ja, mimo nekog drugog sveta, ne volim da idem na ista mesta, a na Rili do sada nisam nijednom bila.

mesto: Боровец/Чамкория, 1350 m
Zbog kasnoposlepodnevnog dolaska na odredište prva rilska šetnja je bila kratka, samo po naselju. Otuda ne čudi što je cvet koji je obeležio taj dan tako urban.



Kadifa.