Bulevar koji se pruža čitavom dužinom našeg naselja završava se (za putnike namernike naglo i iznenada) oštrom krivinom u levo, što svakodnevnu saobraćajnu gužvu, gotovo na smešan način, odjednom "baca" na drugu ivičnu saobraćajnicu.
Onaj koji bi, kojim slučajem, na toj raskrsnici skrenuo desno, našao bi se, bezmalo odmah, okružen poslovnim objektima ove blago industrijske zone, ali mu svakako ne bi promakla jedna prazna parcela, dovoljne veličine da bude lokacija za budući, u današnje vreme tako popularan supermarket, kako je to godinama najavljivao ko zna otkad tu postavljeni bilbord. Reklamu je vremenom toliko nagrizla rđa da je nedavno uklonjena, čime se ponovo otvorio pogled na to poveće parče zemlje uraslo u nisko žbunje i raznoliko granje i rastinje.
Na parceli raste samo jedno jedino drvo i to u njenom samom centru. Upravo za to drvo, vlasnik male ergele sa ruba naselja svakog je jutra, po toplom i sunčanom oktobarskom vremenu, vezivao jednog belog konja da po čitav dan pase a da pri tom ne mora niko da ga čuva i pazi da ne odluta.
I vezani konj, sav neugledan i zapušten, predano je pasao travu lenjo se pomerajući svuda okolo onoliko koliko mu je kanap kojim je bio vezan dozvoljavao.
Trajalo je to desetak dana. Jednog jutra konja više nije bilo. Ono što je iza njega ostalo bio je gotovo savršen krug niske trave, po čijem je obodu, sve do trotoara, širinom ne većom od dva metra, nastavila da raste visoka "ograda" od nepopasalog bilja.
Ovaj oktobarski buketić ubran je upravo na tom mestu.
Onaj koji bi, kojim slučajem, na toj raskrsnici skrenuo desno, našao bi se, bezmalo odmah, okružen poslovnim objektima ove blago industrijske zone, ali mu svakako ne bi promakla jedna prazna parcela, dovoljne veličine da bude lokacija za budući, u današnje vreme tako popularan supermarket, kako je to godinama najavljivao ko zna otkad tu postavljeni bilbord. Reklamu je vremenom toliko nagrizla rđa da je nedavno uklonjena, čime se ponovo otvorio pogled na to poveće parče zemlje uraslo u nisko žbunje i raznoliko granje i rastinje.
Na parceli raste samo jedno jedino drvo i to u njenom samom centru. Upravo za to drvo, vlasnik male ergele sa ruba naselja svakog je jutra, po toplom i sunčanom oktobarskom vremenu, vezivao jednog belog konja da po čitav dan pase a da pri tom ne mora niko da ga čuva i pazi da ne odluta.
I vezani konj, sav neugledan i zapušten, predano je pasao travu lenjo se pomerajući svuda okolo onoliko koliko mu je kanap kojim je bio vezan dozvoljavao.
Trajalo je to desetak dana. Jednog jutra konja više nije bilo. Ono što je iza njega ostalo bio je gotovo savršen krug niske trave, po čijem je obodu, sve do trotoara, širinom ne većom od dva metra, nastavila da raste visoka "ograda" od nepopasalog bilja.
Ovaj oktobarski buketić ubran je upravo na tom mestu.
Nema komentara:
Objavi komentar