Echium vulgare
LISIČINA
Lisičiji rep/Lisičije uvo/Vučji rep
Priznajem, čitava ta stvar oko davanja imena biljkama mi i dalje toliko zaokupljuje pažnju, da se toga prosto nikako ne mogu osloboditi. A i kako bih, kada sa svakom novom informacijom situacija postaje sve zanimljivija.
Evo vam jedan svež primer: biljku koja raste svuda živo, na suvim travnjacima, neobrađenim zemljištima, uz obale, duž puteva i nasipa, narod zove Lisičiji rep. Ponegde doduše i Vučiji rep, ali to ne menja na stvari.
I to je u redu. Lako ti je da poveruješ da je ova biljka, visoka čitav metar i sva dlakava i čekinjasta nekoga nekada zaista podsetila na rep pomenutih divljih životinja.
A onda saznaš da rod kome pripada lisičina nosi naziv Echium po starogrčkoj reči echis za zmiju otrovnicu, jer, paz'te sad, njen cvet ima oblik zmijske glave.
Pa uhvati ti sad tu neku logiku.
Ruku na srce, ovde moram da stavim malu ogradu - ja zaista ne mogu da tvrdim da nekada davno nije živeo neki stvor sa zmijskom glavom i lisičijim repom koji je naše pretke vijao po livadama i pašnjacima.
A to bi objasnilo sve.
Što se mene tiče, ja ću, (blago?) profesionalno deformisana, ovu biljku upamtiti kao Lakmus-cvet.
LISIČINA
Lisičiji rep/Lisičije uvo/Vučji rep
Priznajem, čitava ta stvar oko davanja imena biljkama mi i dalje toliko zaokupljuje pažnju, da se toga prosto nikako ne mogu osloboditi. A i kako bih, kada sa svakom novom informacijom situacija postaje sve zanimljivija.
Evo vam jedan svež primer: biljku koja raste svuda živo, na suvim travnjacima, neobrađenim zemljištima, uz obale, duž puteva i nasipa, narod zove Lisičiji rep. Ponegde doduše i Vučiji rep, ali to ne menja na stvari.
I to je u redu. Lako ti je da poveruješ da je ova biljka, visoka čitav metar i sva dlakava i čekinjasta nekoga nekada zaista podsetila na rep pomenutih divljih životinja.
A onda saznaš da rod kome pripada lisičina nosi naziv Echium po starogrčkoj reči echis za zmiju otrovnicu, jer, paz'te sad, njen cvet ima oblik zmijske glave.
Pa uhvati ti sad tu neku logiku.
Ruku na srce, ovde moram da stavim malu ogradu - ja zaista ne mogu da tvrdim da nekada davno nije živeo neki stvor sa zmijskom glavom i lisičijim repom koji je naše pretke vijao po livadama i pašnjacima.
A to bi objasnilo sve.
Što se mene tiče, ja ću, (blago?) profesionalno deformisana, ovu biljku upamtiti kao Lakmus-cvet.
Razlog za ovo je zaista veoma logičan: Dok je biljka sasvim mlada, njen ćelijski sok je kiseo, pa su njene latice na početku cvetanja prekrasne svetloružičaste boje. Kako vreme odmiče, sok postaje alkalan, a latice se boje u plavo.
I sve je došlo na svoje mesto.
Nema komentara:
Objavi komentar