Mala škola hortikulture - Hrizantema (IV)

Pojam kultivar se pojavio iz potrebe da se napravi razlika između divljih biljaka i onih sa karakteristikama koje su se razvile kontrolisanim uzgojem.

I ako ste i na trenutak pomislili kako je čitava stvar oko kultivara mlada i iz nama bliskih vremena, trba odmah da vam bude jasno da to nije tačno.

Razliku između "prirodnih" i gajenih biljaka prvi je uspostavio starogrčki filozof Teofrast. Rodom sa Lezbosa, došao je u Atinu još kao mladić da bi pristupio Platonovoj školi. Nakon Platonove smrti pridružio se Aristotelu. Aristotel je bio zadivljen njegovim darom elokvencije, poveravao mu je svoje spise, a kasnije ga imenovao svojim naslednikom na mestu upravitelja škole.

Zbog svojih dela Sistematika bilja (Historia Plantarum) i Fiziologija bilja smatra se ocem botanike. Bio je cenjen i uvažavan. Smatrao je da životinje ne postoje da bi ih ljudi koristili za ishranu, kada već ima biljaka u izobilju. Ne čudi što je bio vegetarijanac.



Zašto je njegovo ime dato upornom i štetnom korovu (Teofrastova lipica ili teofrastov mračnjak - Abutilon theophrasti) ostaje da se nagađa, kao što ostaje otvoreno pitanje da li je stvarno bio frajer kakvim je izvajan.

Ali, vratimo se mi iz Stare Grčke u današnje dane i uočimo cvet posebnog kultivara hrizanteme

čije se latice završavaju "kašičicama", pa dopustimo praktičarima da ovaj tip nazovu prosto Kašika.

Mala škola hortikulture - Hrizantema (III)

Zašto čekati da prođe puno vremena do sledećeg "časa" ako su učenici željni znanja?
Može se puno toga saznati i na malom odmoru.

Na primer to da za imenovanje kultivara postoje pravila koja kažu da se njegov naziv formira od latinskog botaničkog naziva roda/vrste dodavanjem naziva kultivara koji je na narodnom jeziku i obavezno pod jednostrukim navodnicima.

Primera radi, recimo odmah da na slici

vidimo kultivar pod imenom Chrysanthemum 'Purple Light'.

Ovaj kultivar očigledno ne pripada ni tipu "četka", ni tipu "pauk". On se odlikuje cvetom oblika

koji neke podseća na sasvim drugi cvet - anemonu, a neki ga prepoznaju po centralnom disku okruženom laticama poput suknjice.

Pri odlučivanju o imenovanju tipa, pobedili su oni prvi. Ovi drugi, skloni praktičnijim i očiglednijim rešenjima, moraće da čekaju neku drugu priliku.

Mala škola hortikulture - Hrizantema (II)

I gde smo ono prošlog puta stali?

Ah, da, kod kultivara.

Da bih opravdala ono "škola" u nazivu posta, imam "obavezu" da kažem sledeće: kultivar je taksonomska jedinica, osnovna klasifikacijska kategorija gajenih biljaka. Da bi nešto moglo da bude kultivar mora da ispuni tri kriterijuma: prepoznatljivost, homogenost i stabilnost, što bi zapravo značilo da kultivar mora da ima osobine koje će ga razlikovati od drugih, a uz to biti ujednačene i postojane u svojim obeležjima i koje će se prilikom reprodukcije zadržati.

Sada smo zaslužili da pređemo na lakši i lepši deo: hrizantemski tip 2.

Bez mnogo priče, obratimo pažnju ponovo samo na oblik cvet. Zapitajmo se: - Na šta me  podseća ova slika:

?

Uopšte ne sumnjam da ste rekli: - Na pauka.

I bili ste potpuno u pravu.

Svaki sledeći put kada ugledate ovakvu hrizantemu
,
možete da demonstrirate svoje znanje.

Ako je pri tome prisutna i osoba koju želite da zadivite, kud ćete bolju priliku.

Mala škola hortikulture - Hrizantema (I)

Pre nekih 10.000 godina na teritoriji danas poznatoj pod nazivom Plodni polumesec nastao je prvi vrt. U njemu su naši preci gajili pretke današnje pšenice, ječma, graška i sočiva. Verovatno nije preterano odvažno poverovati da se "ubrzo" u vrtu pojavilo i prvo cveće.
Gde bi drugde, ako ne u kolevci ljudske civilizacije.

Ovaj daleki period povezujemo sa počecima onoga što danas znamo kao hortikultura.
A da je čovek od pamtiveka želeo da dostigne prirodu u maštovitosti i kreativnosti dokaz je na hiljade kultivara, pogotovu popularnih ukrasnih vrsta. Jedna od njih je i hrizantema, koja ima preko 40 poznatih vrsta i na hiljade kultivara. 
Kada sam nakon pregleda desetina slika različitih uzgajenih cvetova poželela da mogu da se u svemu tome lakše snađem, naleteh na sistematizaciju po kojoj se svi kultivari hrizanteme mogu, u zavisnosti od oblika cveta, razvrstati u 13 grupa/tipova.

Kako da razumem i zapamtim ovu podelu?

Verovatno tako što ću krenuti od nečeg najočiglednijeg i najlakšeg. Kao na primer, od oblika cveta

koji toliko podseća na četku, da je sasvim logično što se taj tip zove "četka".

Kada to znam, svaki put kada ugledam hrizantemu poput ove
,
neće mi biti potrebna nikakva botanička anatomska gnjavaža da prepoznam kom tipu pripada. 
Zar ne?