Pojam kultivar se pojavio iz potrebe da se napravi razlika između divljih biljaka i onih sa karakteristikama koje su se razvile kontrolisanim uzgojem.
I ako ste i na trenutak pomislili kako je čitava stvar oko kultivara mlada i iz nama bliskih vremena, trba odmah da vam bude jasno da to nije tačno.
Razliku između "prirodnih" i gajenih biljaka prvi je uspostavio starogrčki filozof Teofrast. Rodom sa Lezbosa, došao je u Atinu još kao mladić da bi pristupio Platonovoj školi. Nakon Platonove smrti pridružio se Aristotelu. Aristotel je bio zadivljen njegovim darom elokvencije, poveravao mu je svoje spise, a kasnije ga imenovao svojim naslednikom na mestu upravitelja škole.
Zbog svojih dela Sistematika bilja (Historia Plantarum) i Fiziologija bilja smatra se ocem botanike. Bio je cenjen i uvažavan. Smatrao je da životinje ne postoje da bi ih ljudi koristili za ishranu, kada već ima biljaka u izobilju. Ne čudi što je bio vegetarijanac.
Zašto je njegovo ime dato upornom i štetnom korovu (Teofrastova lipica ili teofrastov mračnjak - Abutilon theophrasti) ostaje da se nagađa, kao što ostaje otvoreno pitanje da li je stvarno bio frajer kakvim je izvajan.
čije se latice završavaju "kašičicama", pa dopustimo praktičarima da ovaj tip nazovu prosto Kašika.
I ako ste i na trenutak pomislili kako je čitava stvar oko kultivara mlada i iz nama bliskih vremena, trba odmah da vam bude jasno da to nije tačno.
Razliku između "prirodnih" i gajenih biljaka prvi je uspostavio starogrčki filozof Teofrast. Rodom sa Lezbosa, došao je u Atinu još kao mladić da bi pristupio Platonovoj školi. Nakon Platonove smrti pridružio se Aristotelu. Aristotel je bio zadivljen njegovim darom elokvencije, poveravao mu je svoje spise, a kasnije ga imenovao svojim naslednikom na mestu upravitelja škole.
Zbog svojih dela Sistematika bilja (Historia Plantarum) i Fiziologija bilja smatra se ocem botanike. Bio je cenjen i uvažavan. Smatrao je da životinje ne postoje da bi ih ljudi koristili za ishranu, kada već ima biljaka u izobilju. Ne čudi što je bio vegetarijanac.
Zašto je njegovo ime dato upornom i štetnom korovu (Teofrastova lipica ili teofrastov mračnjak - Abutilon theophrasti) ostaje da se nagađa, kao što ostaje otvoreno pitanje da li je stvarno bio frajer kakvim je izvajan.
Ali, vratimo se mi iz Stare Grčke u današnje dane i uočimo cvet posebnog kultivara hrizanteme
čije se latice završavaju "kašičicama", pa dopustimo praktičarima da ovaj tip nazovu prosto Kašika.
Nema komentara:
Objavi komentar