Lepota prolaznosti

Od kraja marta do početka maja u čitavom Japanu cveta posebna vrsta trešnje - sakura (桜,
Prunus serrulata) u grozdovima bele i roze boje. Najpre cvetaju stabla na Okinavi, a zatim se cvetanje širi ka severu u vidu ružičastog talasa. 

To je vreme za hanami (花見), tradicionalni običaj uživanja u lepoti cvetova, koji u Japanu postoji od Nara perioda, ali se tek od Hejan perioda vezuje isključivo za trešnjin cvet. Tokom hanamija mladenci za sreću piju čaj od trešnjinog cveta, a porodice ceo dan provode ispod procvetalog drveća uživajući u laticama koje padaju po njima.

Veruje se da trešnjin cvet donosi uspeh, ali njegov kratak život podseća da su i naši životi prolazni i da treba da uživamo u svakom trenutku života koji nam je dat.



Moj skromni doprinos - dva veoma mlada stabla japanske ukrasne trešnje bogato su procvetala ispred zgrade u komšiluku.

Na povratku sa posla - opet

Na slici proleće i sunčan dan...


Grahorica (Vicia lutea) - Maslačak - Bela rada

Da li vam se ikada desilo da saznate nešto novo, poradujete se zbog toga, a onda otkrijete da je to gotovo svima (osim vas) opšte poznata stvar, toliko već stara da za nju znaju čitavu večnost?

Meni jeste.
Onomad.

Pročitah dakle citat:

“Proleće pokazuje šta Bog može uraditi sa jednoličnim i prljavim svetom.“

–Virgil Kraft

i pomislih: 

"Tačno. Upravo to htedoh reći." 

pa krenuh na net da vidim istomišljenika kad tamo zatekoh na desetine fotografija raspupelog cveća u svim mogućim bojama sa ispisanom rečenicom u svim mogućim fontovima. Postoje sasvim sigurno i prigodne šolje i magneti.

I osetih se razočarano zbog svoje velike neobaveštenosti.

A želela sam samo da citatu pružim mali dokaz.

Na povratku sa posla - neki drugi put

Nekako s proljeća...


Crvenolisna šljiva (Prunus pisifera Pisardi) - Narcis - Forsitija

Da li vam se ikada desilo da godinama budete ogorčeni protivnik nečega, a onda, bezmalo preko noći, postanete njegov vatreni pristalica?

E pa, meni jeste.
A poslednja dva meseca, čak dva puta.

Najpre sam shvatila da mi (do nedavno najomraženi program na svetu) Excel pruža takvo elegantne mogućnosti da rešim probleme koje imam, da se sada stalno pitam kako sam uopšte (živela i) funkcionisala bez njega.

Zatim sam zaključila da mi se po glavi stalno motaju razgovori o megapikselima prednjih i zadnjih kamera mobilnih telefona, kojima sam prisustvovala i do nedavno ih smatrala teškim foliranjem, a sada, dok se vraćam sa posla, i pogled mi privlači neka luda prolećna boja, poželim da ih (tih megapiksela, mislim)  imam što više na dohvat ruke kako bih ovekovečila baš svaku stvorenu nijansu. 

Na povratku sa posla

Proljeće na moje rame slijeće...

Jabuka (Malus domestica) - Bela rada (Bellis perennis) - Bagrem (Robinia pseudoacacia)

Moj povratak sa posla traje dvadesetak minuta. Nemam mnogo mogućnosti za promene, pa koračam gotovo uvek istim putem - asfaltiranim trotoarom (što je video i bolje dane) kojim polako, nogu pred nogu, šetaju umorne starice. Duž trotoara vijuga biciklistička staza; njome tu i tamo prođe na biciklu poneki užurbani momak ili majka sa detetom na povratku kući iz obližnjeg vrtića. Utabanim zemljanim puteljkom, po davno ugaženoj travi, čas po čas, protrči zajapureni entuzijasta.

Opažam ih tek krajičkom oka. 

Ne dozvoljavam da mi skrenu pažnju.

Vidim samo njih ...
Male aprilske ponovorođene lepotice.