Mirta i etrog

Sukot (praznik koliba, praznik žetve, "vreme naše radosti") je starozavetni jevrejski praznik, koji se obeležava u jesen, traje sedam/osam dana i jedan je od tri velika hodočasnička praznika u kojima se obeležava sećanje na četrdesetogodišnji period lutanja jevrejskog naroda kroz pustinju iz Egipta do Obećane zemlje, tokom kojeg su živeli u ručno pravljenim kolibama od prirodnih materijala, koje su im bila jedina zaštita.

U znak sećanja na te kolibe tokom prazničnih službi u sinagogi koriste se četiri biljne vrste: etrog i svežanj grančica mirte i vrbe i mladog izdanka iz srca palminog lišća (prema kojem se čitav snop naziva lulav.

 izvor

Tradicijski se svakoj od biljaka pripisuje simbolična veza s jednom od četiri tipa ljudi u jevrejskom narodu. Granje vrbe, koje nema ni miris ni ukus, predstavlja ljude koji ne poznaju Toru, niti se ponašaju dobro. Grančice mirte, koje mirišu, ali nemaju ukus, liče na ljude koji se dobro ponašaju, ali ne poznaju Toru. Grane palme, čiji plod urma ima ukus, ali ne i miris, su ljudi koji poznaju Toru, ali se loše ponašaju, dok etrog, koji ima i miris i ukus, simbolizuje najbolje ljude. Oni poznaju Toru i dobrog su ponašanja.

Ovaj običaj ukazuje na različitost ljudi u jednoj zajednici, koja se nedeljivo sastoji od učenijih i manje učenih, dobrih i loših pojedinaca, ali i na važnost uviđanja potencijala zajedničkog delovanja uprkos razlikama.


Etrog (Citrus medica) izvor

Ruža i mirta

"Naravno da je dan na terenu bio velika stvar u mojim nedeljnim pismima kući, pa sam se dao u opisivanje krajolika, iako to nisam često činio. Pisao sam ocu o močvarama, o divljoj mirti i mekoj mahovini što su posvuda rasle, o nestabilnom tlu preko kojega je trebalo da postavimo željezničke pragove i šine."

"Rođaka Filis", Elizabet Gaskel

U južnoj Evropi, na području oko Mediterana, na sunčanim i toplim mestima rastu impresivni zeleni grmovi, prepuni raskošnih belih zvezdastih cvetova, u isti mah i opojnog i prijatnog, osvežavajućeg mirisa, što podseća na narandžu.

To je mirta (Myrtus communis), biljka koja je kod starih Grka imala božanski status i pripadala dvema boginjama, Afroditi i Demetri. Probirljiva Afrodita, boginja lepote, od svih je biljaka odabrala samo dve: ružu i mirtu da budu simbol sklada lepote i besmrtnosti.

Rimljani su je povezivali sa boginjom Venerom i sadili je u vrtovima da osigura mir i ljubav među supružnicima.

Kasnije su sitni beli cvetovi simbolizovali čistoću i smirenost device Marije, a njihov slatkast miris njenu milost i ljubav.

Jevrejska tradicija smatra da je mirta poslednja postojeća biljka koja ima miris mitskog raja iz kojeg smo prognani, pa nas stoga podseća na to šta smo izgubili. Možda je baš zato Jevreji smatraju jednom od četiti svete biljke.