U sinoćnoj televizijskoj emisiji, na pitanje voditelja da preporuči knjige za čitanje, gost odgovara: "Nemam preporuku. Čitajte ono što vam prija."
I ja to činim.
Tuberoza (Polianthes tuberosa, Agave amica) izvor
Asteci i Marija Antoaneta
Pre skoro 600 godina Asteci su gajili veoma dekorativnu biljku mesnate lukovice iz koje su prvo nicali dugački i uzani listovi skupljeni u rozetu. Zatim se iz centralnog dela lukovice pojavljivalo cvetno stablo visoko i do punog metra koje se završavalo retkom i labavom cvasti. Na kraju su se razvijali cvetovi, šestodelni, beli, a u otvaranju nežno roze boje, jednostavni ili dupli, nalik malim voštanim levcima. Miris je bio prijatan, veoma snažan, čak opojan.
U astečkim baštama, početkom XVI veka tuberozu otkrivaju Španci i nose je sa sobom u Evropu. Ubrzo nakon što je stupila na tlo starog kontinenta, tuberoza postaje obavezan deo Mesečevih bašti, kolekcija belog cveća, koje je oslobađalo svoje opojne mirise tek posle sumraka. Ove bašte obožavale su mnoge viktorijanske dame koje su se sklanjale sa sunca kako bi sačuvale tada visokocenjen mlečno beli ten.
Neodoljiv miris tuberoze pokreće maštu majstora parfimerije još od XVII veka. Francuska kraljica Marija Antoaneta je koristila parfem Sillage de la Reine (Buđenje kraljice), koji se pravio od tuberoze, narandžinog cveta, sandalovine, jasmina, irisa i kedra.
Nešto razmišljam, da (kojim slučajem) živi u današnje vreme, Marijin izbor bi verovatno bila Živanšijeva Organza.
I ja to činim.
Gostinjska soba, ako je uopšte imala tu funkciju, bila je tri puta veća od njene sobe u studentskom domu. Veliki krevet bio je smešten uz zid između dva prozora izbledelih zavesa boje kafe koje su dodirivale pod. Većinu prostora na suprotnoj strani zauzimao je ormar s volutom izrezbarenom arabeskama. Uz posteljinu je prianjao ustajao miris slatkog parfema, dašak tuberoze ili gardenije.
"Težina neba", Trejsi Gazmen
Tuberoza (Polianthes tuberosa, Agave amica) izvor
Asteci i Marija Antoaneta
Pre skoro 600 godina Asteci su gajili veoma dekorativnu biljku mesnate lukovice iz koje su prvo nicali dugački i uzani listovi skupljeni u rozetu. Zatim se iz centralnog dela lukovice pojavljivalo cvetno stablo visoko i do punog metra koje se završavalo retkom i labavom cvasti. Na kraju su se razvijali cvetovi, šestodelni, beli, a u otvaranju nežno roze boje, jednostavni ili dupli, nalik malim voštanim levcima. Miris je bio prijatan, veoma snažan, čak opojan.
U astečkim baštama, početkom XVI veka tuberozu otkrivaju Španci i nose je sa sobom u Evropu. Ubrzo nakon što je stupila na tlo starog kontinenta, tuberoza postaje obavezan deo Mesečevih bašti, kolekcija belog cveća, koje je oslobađalo svoje opojne mirise tek posle sumraka. Ove bašte obožavale su mnoge viktorijanske dame koje su se sklanjale sa sunca kako bi sačuvale tada visokocenjen mlečno beli ten.
Neodoljiv miris tuberoze pokreće maštu majstora parfimerije još od XVII veka. Francuska kraljica Marija Antoaneta je koristila parfem Sillage de la Reine (Buđenje kraljice), koji se pravio od tuberoze, narandžinog cveta, sandalovine, jasmina, irisa i kedra.
Nešto razmišljam, da (kojim slučajem) živi u današnje vreme, Marijin izbor bi verovatno bila Živanšijeva Organza.
Nema komentara:
Objavi komentar