Pričam ti priču/Pevam ti pesmu o Planini - Jastrebac, Veliki (VIII)

 

Carica Milica i zmaj od Jastrepca

....

To izreče, iz kule uteče,
Pa ne bježi Jastrepcu planini,
Već pobježe nebu pod oblake,
A ćera ga Zmaj-Despote Vuče,
Na visoko njega sustigao,
Udari ga teškom topuzinom,
Te mu prebi u ramenu krila,
Zmaje pade u zelenu travu,
Pa zapišta, kao zmija ljuta:
„‘Vako bilo svakome junaku,
„Koji svašta ljubi svojoj kaže!“

A doleće Zmaj-Despote Vuče,
Te on Zmaju odsiječe glavu,
Odnese je caru na čardake,
Baci mu je na svil’nu sedžadu.
A kad Lazo sagledao glavu,
Od stra’ njega uvati groznica,
Pa on spremi Zmaj-Despotu Vuku,
Spremi njemu tri tovara blaga,
I spremi mu sićana vermana
A za onu Sremsku banovinu
U državu Zmaj-Despotu Vuku
Dokle teče sunca i mjeseca
I njegova đela i koljena;

Pa je Lazo govorio Vuku:
„Eto sine, Zmaj-Despote Vuče,
„Eto tebe nekoliko blaga;
„Ako tebe ponestane blaga,
„A ti dođi poočimu tvome,
„Biće blaga koliko ti drago.“

I po tom su vreme živovali
I svoj svome bio na nevolji,
Te s’ pominje junak po junaštvu,
Kao dobar danak u godini.

....