Kada sam prvi put videla gomoljasti grahor, bilo je to na jednoj fotografiji i sećam se da sam pomislila kako mi je teško da poverujem da takav cvet raste u mom okruženju i da su šanse da ga vidim u nekim relativno običnim okolnostima prilično male.
Nekoliko nedelja kasnije, na putu kojim prolazim barem dvaput dnevno, na jednom malom parčetu zapuštenog travnjaka, uz trotoar, ugledah ne jednu, ili dve, već desetak stabljika ovog cveta kako svojom prekrasnom bojom ukrašavaju svet.
I ne samo da ulepšavaju svojim izgledom, nego mirišu tako nežnim prefinjenim mirisom, da trenutno poželeh da ih imam kao parfem.
Nema komentara:
Objavi komentar