V(rsne) A(sistentkinje) M(ajčice) P(rirode)

29. jul 2017.
Čatal Hojuk je arheološko naselje iz mlađeg kamenog doba, nastalo oko 6900. godine pre nove ere, otkriveno u Anadoliji. Prostiralo se na površini od oko 170.000 kvadratnih kilometara, a u njemu je živelo oko 5.000 stanovnika za koje arheolozi smatraju da su prvo pleme kojem lov nije bio najvažnija delatnost, već zemljoradnja. Iz semena koje je pronađeno u tlu otkriveno je da su uzgajali i jeli pšenicu i ječam, ali ni rusomača im nije bila strana. Ko bi rekao da biljčica sa tako neozbiljnim imenom (hoću-neću) ima tako ozbiljnu (rano neolitsku) prošlost.
23. jul 2017.
Kada je otvoren grob velikog Tutankamona, u njemu su pronađene teglice sa mastima napravljenim od lavande. Ovakve masti su upotrebljavali članovi kraljevske porodice i visoki sveštenici kao lekovito sredstvo, kozmetički preparat i ulje za masažu, a široko su se koristile i za balsamovanje. Bogati ljudi su parčiće masti stavljali sebi na glavu; oni su se topili i prekrivali im tela mirisom. Ako se za ikog može reći da je dobro znao šta radi, onda su to bez ikakve sumnje bili stari Egipćani. Zar ne?
22. jul 2017.
Hator je staroegipatska boginja neba, plodnosti i ljubavi, zaštitnica žena, ćerka i „oko“ boga Ra. Prikazivana je najpre kao krava, a zatim kao žena sa kravljim ušima, ili kravljim rogovima između kojih se nalazi sunčev disk. Smatrana je univerzalnom majkom sveta i opisivana rečima: Slavna na Nebu, moćna na Zemlji, kraljica Skrivenog sveta. Po ugledu na nju, stari Grci su stvorili Afroditu. Pogledaj kosu boginje Hator. Vidiš li cvetove kamilice u njoj? Da li je zaista potrebno išta još reći?
24. jul 2017.
Pre više od 5.000 godina živeo je i Gornjim Egiptom vladao faraon Škorpion I. Bilo je to u predinastičkom periodu, odnosno tokom takozvane "Nulte" dinastije. Istoričari vrlo malo znaju o njemu. Ono što se ipak sa sigurnošću zna utvrđeno je na osnovu keramičkih posuda za vino pronađenih u njegovom grobu. Tačnije, na osnovu smolastog ostatka, koji je nepobitni dokaz da se u vreme ovog faraona uveliko spravljalo i pilo vino. I to ne bilo kakvo, već medicinsko vino, čiji je jedan od najvažnijih sastojaka bila žalfija. Kakvog li je samo ukusa bilo to vino?
25. jul 2017.
Ahil (Άχιλλεύς), uz Herakla najveći grčki junak, bio je sin kralja Peleja i morske boginje Tetide. Niko od sto hiljada Ahejaca nije mu bio ravan po snazi, okretnosti i brzini. A ni po lepoti. Već kao desetogodišnji dečak golim rukama je zadavio vepra i u trku dostigao jelena. Do zrelosti je naučio sve što je tadašnjem junaku trebalo u životu: da se ponaša kao muškarac, da vlada oružjem, da svira liru, peva i vida rane. Rane nanešene gvozdenim oružjem lečio je melemom od hajdučke trave.     Može li neka biljka da dobije bolju preporuku od ove?
29. jul 2017.
Pedanije Dioskorid (Πεδάνιος Διοσκουρίδης) bio je grčki vojni lekar na službi u rimskoj vojsci. Celokupno antičko znanje o farmakologiji i primenjenoj botanici sakupio je u petotomno delo „O lekovitim materijama”. To je kapitalna enciklopedijska građa koja je dugi niz vekova bila najvažniji priručnik za lekare, apotekare i biologe. U prvoj rečenici odeljka koji je posvećen majčinoj dušici i njenim rođakama po rodu, slavni Dioskorid kaže: "Svi poznaju ovu biljku." i pri tome misli na, u tom trenutku, tri veka njenog korišćenja.
30. jul 2017.
Širokolisna bokvica pojavila se pre 4000 godina na tlu Evrope. Iz Evrope se raširila na čitav svet. S obzirom da se pojavljivala svuda gde su se obreli evropski kolonizatori, Indijanci su je nazivali "otisak belog čoveka". Od davnina je poznata kao lekovita biljka. Kao takvu je i Šekspir pominje u svojim dramama: tragediji Romeo i Julija i komediji Uzaludni ljubavni trud. Onome kome su pak, od lepe književnosti interesantniji biblijski tračevi, treba reći da je mnogo verovatnije da se naš praotac Adam pokrivao širokolisnom bokvicom, a ne smokvinim listom.
01. avgust 2017.
Ako će se i po čemu pamtiti norveški agronom i biolog Emil Korsmo (1868. - 1954.), onda je to po tome što je čitav svoj život posvetio borbi protiv korova. O tome svedoči i njegovo remek delo "Anatomija korova" u kome je detaljno opisao 95 vrsta ovih, za poljoprivredu, neželjenih biljaka i dao 2050 originalnih crteža.  Među tim crtežima nalazi se i ovaj na kom je prikazana "naša" bokvičasta trojka: ženska, muška i srednja bokvica.
05. avgust 2017.
Ovu "bokvičastu" trojku završava uskolisna (muška) bokvica za koju neki kažu da je manje lekovita od širokolisne, a drugi pak tvrde da je medicinski ipak vrednija od svih svojih sunarodnika.  Ako je ovo poslednje tačno, onda smo dobili istinskog "supermena" s obzirom na to da postoji oko 200 vrsta bokvica.
05. avgust 2017.
Ova odavnina poznata biljka dobila je svoje latinsko ime Mentha po Menti, nimfi iz grčke mitologije, koju je zbog ljubavne veze s bogom podzemlja Hadom, u grm pretvorila njegova ljubomorna žena Persefona. Persefonina majka i boginja plodnosti Demetra uvećala je kaznu osudivši Mentu na sterilnost, te tako biljka ne daje plodove. Had je bio nemoćan da poništi kletvu. Jedino što je mogao da učini je da Menti podari veoma prijatan miris, kako bi je svi primećivali.

Kraj puta ili tek prva od mnogih stanica?

Za nešto malo više od tri meseca savladan je put od stotinu i jednog koraka. Ono što se na samom početku činilo kao veoma težak zadatak za autora koji tek dve godine posmatra svoje okruženje kroz cvetne naočare, željan da bar malo nadoknadi propušteno, vremenom je preraslo u pravi izazov. Iako je cilj zadat nazivom bloga dostignut, ostalo je mnogo, mnogo biljaka koje s nestrpljenjem čekaju da pokažu svetu lepotu svog cveta.    Ovo zato nikako nije kraj, već samo jedna stanica na putu kojim se sve radosnije i radoznalije hoda.

Stanari Zelene staze

Veliki broj pešačkih staza na Fruškoj gori imenovali su muškarci. Kako to znam? Jednostavno - staze se zovu: Zelena, Plava, Crvena ili Crna. O, da - i kao vrhunac maštovitosti: Žuta i Braon staza. Gotovo da mogu garantovati da je nazive osmišljavalo (bilo mlado, bilo staro) žensko biće, imali bismo, u najmanju ruku: Tirkiznu, Bež i Rezeda stazu. O Narandžastoj, Ružičastoj ili Srebrnoj ne vredi ni govoriti; one bi se podrazumevale. A da sve ovo ne bi ostalo na pustoj priči, u narednim danima vam dajem deset cvetnih dokaza zašto poznatu Zelenu stazu (Zimska služba Paragovo - Grebenski put) treba (pod hitno) preimenovati u Ljubičasta staza.

11. jul 2017.	Postoji jedna (teška za proveru, ali) veoma lepa priča o poreklu jednog od tradicionalnih imena ovog cveta. Ime Gospina zvona je dato cvetu kao spomen na Bogorodicu, jer je iste boje kao što je bio njen šal. Istini za volju, niko ne zna sa sigurnošću da li je Devica Marija uopšte nosila šal (maramu/veo); ako i jeste, koja je boja bila u pitanju. Ali, ako niste sitničavi i volite dašak mističnosti, evo prilike da sami zaključite ima li u svemu ovom bar malo istine:
12. jul 2017.	Prekrasni divlji ljiljan imala sam priliku da vidim u prirodi samo dvaput. Oba puta je to bilo u prepodnevnim satima, pa nisam osetila njegov miris, za koji kažu da je najintenzivniji u večernjim. Nisam ni pomislila da ga probam, mada saznajem da su mu lukovice jestive. Moji su utisci, dakle, za sada vrlo siromašni - čisto vizuelni. Ali sasvim dovoljni da u sebi prepoznam opčinjenost ovim cvetom. A da ovaj turski ljiljan ne bude sam, društvo će mu ovde praviti njegov hibridni brat - Arapski vitez.
13. jul 2017.	Tokom ovogodišnjih ranoprolećnih šetnji u nekoliko sam navrata uočila biljku sa veoma velikim zelenim listovima. Bez cvetova ili plodova nisam je mogla prepoznati svojim skromnim botaničkim znanjem. Ali, strpljivost se isplatila: biljka je narasla, razgranala se, rascvetala i pokazala svoje pravo Lice. I Lepotu. I Lekovitost.  Od "starinskog" čička kuva se odličan čaj koji pomaže kod reumatskog artritisa. "Moderni" čičak pristaje da se žrtvuje samo za detox tea.
14. jul 2017.	Da li Vam se nekada desilo da, ugledavši nešto jako lepo, nežno, dopadljivo, poželite da umete da slikate kako biste ovekovečili prizor koji Vas je tako duboko dirnuo? Meni jeste. Kada sam je prvi put ugledala (a ima tome već par godina), rasla je na malom neuglednom travnjaku kraj nogu užurbanih prolaznika i.... blistala. I ... pozirala. Eh, da kojim slučajem znam da slikam, možda bi to izgledalo ovako:
15. jul 2017.	Nemajući za šta da se zakači njena je dugačka, tanka stabljika ležala rasprostrata po travi na maloj uskoj osunčanoj padini, činilo se, na sve strane rasutih cvetova koji su me odmah podsetili na avangardne šeširiće engleskih dama što ih s ponosom šetaju slavnim hipodromima. A da sam tom prilikom bila manji snob, pogled na grahorovinu što se tako mazno sunčala čitavom svojom dužinom (i širinom) mogao je da me podseti na seoske devojčice što vešto pletu venčiće:
16. jul 2017.	Crni, veliki, planinski, divlji slez je snažna biljka. Raste samoniklo uz puteve i kuće. Svojim cvetovima sa pet svetloljubičastih latica ukrašava  polja, njive i vrtove. Za njega neki izvori kažu da je eurosibirski florni element.  Moram priznati, ovo poslednje baš zvuči dostojanstveno, čak i otmeno. Kad to čujete, odmah vam se pred očima ukaže jedna ovakva slika:
Meni se ipak stalno mota po glavi: kako se u sve ovo uklapaju narodna imena crnog sleza - gušćernjak i ćureća trava?
17. jul 2017.	Biljka koja najpre ima tako neobične ljubičaste zvezdolike cvetove (sa pet latica povijenih unatrag) i upadljive žute prašnike, a kasnije kao krv crvene bobice ne može da prođe nezapaženo.  Biljka koja se zove gorkoslad, razvodnik, zbrilja, ugaslica i pasja bobica ne zaboravlja se tek tako. Biljka čiji su, ama baš svi, delovi otrovni (pogotovo svetlozelena nedozrela bobica) ne može se ostaviti bez nadzora.  Zato je stalno morate držati na oku, pardon - vratu:
Šta li bi psihologija rekla o osobi sa ovakvim nakitom?
18. jul 2017.	Skoro stotinak malih ljubičastih, ređe crvenkastih ili plavičastih cvetova sakupljeno je u glavičaste cvasti koje rastu na dugim tankim stabljikama čime obično nadvisuju sve okolne biljke. Cvetaju dugo, preko čitavog leta i privlače pčele koje na njima sakupljaju nektar i polen. Mladi listovi su jestivi. U narodnoj medicini se njihov uvarak koristi za pravljenje obloga za rane. Svoje alternativno ime (poljska prženica) duguje svojoj osobini da može da leči opekotine i ublaži neke kožne bolesti. Šta više treba da uradi jedna sirota i poštena biljka pa da dobije svoju marku:
19. jul 2017.	Celinščica/crnjevac je pravi kosmopolita. Raste u Evropi, Aziji, Australiji, severnoj Africi i Severnoj Americi, na livadama, pašnjacima, ugarenim njivama, šumskim čistinama, pored puteva, u svetlim listopadnim i četinarskim šumama. Celinščica je jedna veoma ozbiljna biljka. Sadrži vitamin C (mladi listovi su jestivi, pa se jedu ili sveži kao salata, ili kuvani kao spanać). Pomaže ljudima kod različitih tegoba; između ostalih i kod opekotina nastalih koprivom:
21. jul 2017.	"Palamida je korovska biljka koja pričinjava velike štete na gajenim usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Suzbijanje ovog korova je vrlo teško i komplikovano i mehaničkim i hemijskim sredstvima. Često je skoro nemoguće odlučiti se kada, kako i kojim dozama herbicida vršiti suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev. Treba imati u vidu da veliki broj herbicida slabo ili uopšte ne utiče na nju." Kada saznaš ovako nešto, ne ostaje ti ništa drugo nego da poslušaš onu narodnu: Ako je ne možeš pobediti, pridruži joj se: