Francuske začinske mešavine - 1. deo
Za Provansalske trave sam prvi put čula u jednoj televizijskoj emisiji o kuvanju, tamo negde početkom devedesetih, kada su emisije takve vrste bile retkost, pa sam ih rado gledala (sada to nije slučaj, jer se sve vremenom izliže od preterane upotrebe, ali to je tema za neku drugu priliku).
U emisiji je poznata spikerka - kuvarica amaterka objašnjavala kako pravi slani tart, pa je tom prilikom pomenula provansalske trave i objasnila šta sadrži ova francuska začinska mešavina.
Po svoj prilici ja umem ponekad da budem pravi snob, jer su me i tart i trave i sva ta kulinarska priča privukle toliko da sam se kasnije danima pripremala da i sama izvedem takav "podvig".
Rezultat nije bio vredan tolike pripreme i truda, čime je pokvario moje upoznavanje sa ovom začinskom kategorijom. Kasnije sam saznala da Herbes de Provence nisu nikakva tradicionalna francuska mešavina (stara vekovima), već lukav marketinški potez iz sedamdesetih godina.
Time je dodatno narušen do tada prisutan izazovni dašak francuske kuhinje.
Ali to nikako ne znači da biljke koje se smatraju provansalskim treba da ostanu u zapećku.
Upoznajmo ih onda!
13. april 2018.
Već neko vreme me kopka dilema: šta je timijan, a šta majčina dušica?
Ne znam za bolje mesto od ovoga za odgovor na to pitanje.
Majčina dušica i timijan su rođaci, jer dolaze iz istog roda - Thymus. Imaju mnogo sličnosti: zbog lekovitih svojstava smatraju se pravim riznicama zdravlja, a zbog svojih eteričnih ulja mnogim će jelima dati bogat i prefinjen ukus.
Ali, razlikuju se u načinu rasta: majčina dušica (Thymus serpyllum) je puzavica, a timijan (Thymus vulgaris) raste uspravno. Druga razlika je i u listićima koji su kod timijana nešto uži i lagano povinuti nadole. Treća i neveštom oku najuočljivija razlika je u boji cvetova: timijan cveta belim ili svetloružičastim, majčina dušica tamnoružičastim. Sličnog su mirisa, ali kada je reč o ukusu, majčina dušica ima nekako gorči okus od timijana.
20. april 2018.
Nama koji nismo, kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih putovali u inostranstvo tako često, ostajalo je samo da čekamo da evropske novotarije stignu "i u naš grad" kako bismo ih upoznali i uživali u njima.
Tako je bilo i sa picom. Ispočetka se pekla u tek nekoliko gradskih kafana, da bi vremenom izazvala otvaranje čitavog niza specijalizovanih restorana - picerija. U nekima od njih se pri narudžbini dobijao broj, koji je kuvar kasnije glasno izvikivao kao signal da je pica gotova. Mi bismo prilazili pultu, preuzimali tanjir i po želji, na vruću površinu, iz staklenih činija što su tamo stajale dodavali, u željenoj količini, do tada nama nepoznati, suvi začin. Niko ga nije prepoznavao kao vranilovu travu, mada je to u stvari bila baš ona; mnogo smo rađe prigrlili njen drugi naziv - origano.
26. april 2018.
Kada je mađarska kraljica Elizabeta odlučila da se pod stare dane (u sedmoj deceniji) uda za švedskog kralja suočila se sa velikim problemom. Artritis je od nje napravio invalida, jako teško se kretala, zglobovi su joj se deformisali i jako je boleli. Tada joj je neko preporučio ruzmarin (Rosmarinus officinalis). Za kratko vreme bolest se povukla, bolovi su prestali, kraljica se ispravila i podmladila. Prezadovoljna rezultatima, odlučila je da svatovi na njenoj svadbi budu zakićeni grančicama ruzmarina. Tako je, po legendi, nastao ovaj običaj koji se zadržao do danas u mnogim evropskim zemljama.
(Izvor: http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/ruzmarin-biljni-eliksir-mladosti/)
27. april 2018.
Kada se za neku biljku zna već hiljadama godina, onda ne čudi što je često toliko poštovana, da se posvećuje bogovima i smatra svetom. Takav je slučaj sa majoranom (mažuranom), začinskom i lekovitom biljkom koju su stari Egipćani vezivali za boga Ozirisa, a stari Grci smatrali da ako izraste na nečijem grobu, tada će pokojnik ima večni mir i sreću na onom svetu.
Mi, neotesani smrtnici, ovu svetu biljku (Origanum majorana) trivijalno zovemo "pica začin", jer je poput brata origana, najviše koristimo upravo na taj način. A ako vam neko kaže da među ovom dvojicom braće ne postoji razlika, ne verujte mu: majoran ima slatkasti, pomalo cvetni miris i slatko-gorki ukus, koji blago podseća na pepermint.
28. april 2018.
Evo još jednog dokaza da je čovek zaista trivijalno biće rado da sve pojednostavi i banalizuje.
Čubar (Satureja hortensis) je začinska i lekovita biljka koja se koristi od davnina i kao lek i kao "biber" dok Evropljani još nisu ni znali za biber (a posle ga donosili iz Indije). I možeš ti o njemu pročitati strane i strane teksta koje veličaju njegove dobre osobine, ali ćeš ga kasnije pamtiti isključivo kao "pasulj travu" kako su ga nazvali Nemci, jer ublažava nadimajuće dejstvo pasulja.
Za Provansalske trave sam prvi put čula u jednoj televizijskoj emisiji o kuvanju, tamo negde početkom devedesetih, kada su emisije takve vrste bile retkost, pa sam ih rado gledala (sada to nije slučaj, jer se sve vremenom izliže od preterane upotrebe, ali to je tema za neku drugu priliku).
U emisiji je poznata spikerka - kuvarica amaterka objašnjavala kako pravi slani tart, pa je tom prilikom pomenula provansalske trave i objasnila šta sadrži ova francuska začinska mešavina.
Po svoj prilici ja umem ponekad da budem pravi snob, jer su me i tart i trave i sva ta kulinarska priča privukle toliko da sam se kasnije danima pripremala da i sama izvedem takav "podvig".
Rezultat nije bio vredan tolike pripreme i truda, čime je pokvario moje upoznavanje sa ovom začinskom kategorijom. Kasnije sam saznala da Herbes de Provence nisu nikakva tradicionalna francuska mešavina (stara vekovima), već lukav marketinški potez iz sedamdesetih godina.
Time je dodatno narušen do tada prisutan izazovni dašak francuske kuhinje.
Ali to nikako ne znači da biljke koje se smatraju provansalskim treba da ostanu u zapećku.
Upoznajmo ih onda!
13. april 2018.
Već neko vreme me kopka dilema: šta je timijan, a šta majčina dušica?
Ne znam za bolje mesto od ovoga za odgovor na to pitanje.
Majčina dušica i timijan su rođaci, jer dolaze iz istog roda - Thymus. Imaju mnogo sličnosti: zbog lekovitih svojstava smatraju se pravim riznicama zdravlja, a zbog svojih eteričnih ulja mnogim će jelima dati bogat i prefinjen ukus.
Ali, razlikuju se u načinu rasta: majčina dušica (Thymus serpyllum) je puzavica, a timijan (Thymus vulgaris) raste uspravno. Druga razlika je i u listićima koji su kod timijana nešto uži i lagano povinuti nadole. Treća i neveštom oku najuočljivija razlika je u boji cvetova: timijan cveta belim ili svetloružičastim, majčina dušica tamnoružičastim. Sličnog su mirisa, ali kada je reč o ukusu, majčina dušica ima nekako gorči okus od timijana.
20. april 2018.
Nama koji nismo, kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih putovali u inostranstvo tako često, ostajalo je samo da čekamo da evropske novotarije stignu "i u naš grad" kako bismo ih upoznali i uživali u njima.
Tako je bilo i sa picom. Ispočetka se pekla u tek nekoliko gradskih kafana, da bi vremenom izazvala otvaranje čitavog niza specijalizovanih restorana - picerija. U nekima od njih se pri narudžbini dobijao broj, koji je kuvar kasnije glasno izvikivao kao signal da je pica gotova. Mi bismo prilazili pultu, preuzimali tanjir i po želji, na vruću površinu, iz staklenih činija što su tamo stajale dodavali, u željenoj količini, do tada nama nepoznati, suvi začin. Niko ga nije prepoznavao kao vranilovu travu, mada je to u stvari bila baš ona; mnogo smo rađe prigrlili njen drugi naziv - origano.
26. april 2018.
Kada je mađarska kraljica Elizabeta odlučila da se pod stare dane (u sedmoj deceniji) uda za švedskog kralja suočila se sa velikim problemom. Artritis je od nje napravio invalida, jako teško se kretala, zglobovi su joj se deformisali i jako je boleli. Tada joj je neko preporučio ruzmarin (Rosmarinus officinalis). Za kratko vreme bolest se povukla, bolovi su prestali, kraljica se ispravila i podmladila. Prezadovoljna rezultatima, odlučila je da svatovi na njenoj svadbi budu zakićeni grančicama ruzmarina. Tako je, po legendi, nastao ovaj običaj koji se zadržao do danas u mnogim evropskim zemljama.
(Izvor: http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/ruzmarin-biljni-eliksir-mladosti/)
27. april 2018.
Kada se za neku biljku zna već hiljadama godina, onda ne čudi što je često toliko poštovana, da se posvećuje bogovima i smatra svetom. Takav je slučaj sa majoranom (mažuranom), začinskom i lekovitom biljkom koju su stari Egipćani vezivali za boga Ozirisa, a stari Grci smatrali da ako izraste na nečijem grobu, tada će pokojnik ima večni mir i sreću na onom svetu.
Mi, neotesani smrtnici, ovu svetu biljku (Origanum majorana) trivijalno zovemo "pica začin", jer je poput brata origana, najviše koristimo upravo na taj način. A ako vam neko kaže da među ovom dvojicom braće ne postoji razlika, ne verujte mu: majoran ima slatkasti, pomalo cvetni miris i slatko-gorki ukus, koji blago podseća na pepermint.
28. april 2018.
Evo još jednog dokaza da je čovek zaista trivijalno biće rado da sve pojednostavi i banalizuje.
Čubar (Satureja hortensis) je začinska i lekovita biljka koja se koristi od davnina i kao lek i kao "biber" dok Evropljani još nisu ni znali za biber (a posle ga donosili iz Indije). I možeš ti o njemu pročitati strane i strane teksta koje veličaju njegove dobre osobine, ali ćeš ga kasnije pamtiti isključivo kao "pasulj travu" kako su ga nazvali Nemci, jer ublažava nadimajuće dejstvo pasulja.
Nema komentara:
Objavi komentar