Рила - девети ден (1)

Današnji smo dan posvetili celodnevnom izletu na Sedam rilskih jezera (Седемте рилски езера) što se na visinama od 2 100 do 2 500 m baškare po severozapadnom delu planine.

Nakon jednoipočasovne vožnje automobilom, petnaestominutne vožnje ski liftom dvosedom i dobrog polučasovnog uspona eto nas nadomak prvog jezera, oblika i naziva Bubreg (Бъбрека). 

Lako mu se može prići sa jedne strane, sa druge strane obala je strma i nepristupačna. Voda je prozirna, čista i ledena. Svuda okolo nestvaran pejzaž.

Kao dodatak svoj toj lepoti uz jezero raste prekrasan



Bugarski blaženak (Geum bulgaricum).

Рила - осми ден

Nakon prethodnog napornog dana, a u iščekivanju sledećeg napornog dana - odmor za umorne pešake - sasvim lagana šetnja po okolini biciklističkom stazom za porodice sa decom (br. 6).

I dok ostali članovi naše male grupe gledaju u planinske vrhove, nebo i oblake, ja gledam dole, nisko, uz stazu, po travi i među žbunjem.

I otkrivam dve nepoznate biljke, toliko među sobom različite, da im je lepota jedina zajednička stvar.

Vidac/vidova trava (Euphrasia rostkoviana)



Vrbica/potočnjak (Lythrum salicaria)

Рила - седми ден (2)

Rastojanje za koje mi je uzbrdo trebalo dva sata u suprotnom sam smeru savladala za upola kraće vreme. Ali, što je nagib strmiji, to je teže spustiti se niz njega, nego popeti se, pa su me na povratku boleli svi do tada stegnuti i ukočeni mišići.

Magla se polako razilazila, sunce se polako probijalo kroz oblake.



Sada je bilo vremena da se svakom cvetu posveti dužna pažnja. Pogotovu ako izgleda kao da se spustio pravo iz svemira.



Brukentalija (Bruckenthalia spiculifolia) je jedina vrsta u svom rodu. Valjda se zato, u običnom životu i stvarnom svetu, plaši usamljenosti, pa raste kao žbun, zajedno sa  drugaricama.

Рила - седми ден (1)

Sreda. Dan izabran za penjanje na Musalu. Vremenska prognoza dobra. Toplo je. Po nebu tu i tamo razbacani oblačci. Jutro je, a ja sam umorna - dve sam noći vrlo loše spavala. Od strepnje, od straha, od uzbuđenja.

Prvi deo puta je bio naravno najlakši - gondola je savladala visinsku razliku od gotovo
1000 m i dovezla me na Jastrebetz (2363 m).

Drugi deo puta je trajao gotovo čitav sat, ali je staza išla obodom padine, pa se po ravnom moglo lako da kreće. Užitak kvari gužva. Mnogo je ljudi; stalno ti neko duva u vrat. Stalno ti nekom duvaš u vrat. 

Pored staze raste divan ljubičasti cvet. Stajem, puštam da me pretiču i slikam ga.



Kasnije otkrivam da sam upoznala bugarsku gorčicu (Gentianella bulgarica).

Treći deo puta počinje nakon kratke pauze uz planinarski dom. Penjem se stenovitom strmom stazom. To je tip staze koji mi najmanje prija. Sa svakim korakom duša mi je u nosu. Posle uspona lepa zaravan na kojoj se pružilo malo jezero. Voda je nestvarne zelene boje.



Počinje da duva dosta hladan vetar; polako se spušta vlažna sumaglica. Natičem šešir dublje na čelo i zakopčavam jaknu. Penjem se naredna bezmalo dva sata. Sve mi je teško, hladno mi je, smeta mi magla, bole me noge. Kada posrnem na steni po, verovatno, deseti, jedanaesti put, pogledam ozbiljno napred i vidim zaklon u daljini. I male, sitne figure ljudi koji su mu već nadomak.

Nemam snage da ih pratim. Teška teška srca odlučujem da ih pustim da idu bez mene. Odustajem. Okrećem se. Dok se  spuštam, počinje da pada kiša.

Рила - шести ден

Uvek se iznova i iznova prevarim.

Kada pročitam da su pešačke staze odlično obeležene, ja to i očekujem. Prosto smatram da "odlično obeležen" znači da se nikada ne nađete u situaciji da na raskršću lupate glavom: Desno? Levo?

A danas smo baš to radili.

Karta je bila nejasna. Od (obećanih) oznaka ni "O". Dve trećine su smatrale da treba desnim putem; preostaloj trećini (tj. meni) se činilo da je levo pravi izbor.
Krenuli smo desno.

Da li smo pogrešili? Jesmo. Nismo.

Jesmo, jer je zaista trebalo skrenuti levo (kod Albukerkija).

Nismo, jer nas je izabrana staza odvela u malu avanturu u kojoj su uživale sve trećine.

Uz stazu su rasle poznate biljčice

bela rada

cikorija

Ali i cvet dana



Babin zdravac (Geranium molle).

Рила - пети ден

Dogovor je brzo i lako pao. 

Najpre se već poznatim ski liftom penjemo na 1780 m, a zatim nastavljamo šumskom stazom stalno uzbrdo prema lokalitetu Šatar.

S desne strane staze povremeno puca divan pogled na naselja u niziji i na zatalasale padine s druge strane.



Uživajući u okruženju lagano se penjemo dva i po sata. Kad zakoraknemo na jedan ušuškani proplanak, shvatamo zašto se mesto zove Slatka voda. Cipele nam propadaju u meku mokru travu. Oko nas se širi topao miris borove šume.



Na povratku slikamo retke bele zvončice i



pitamo se da su upadljive bobice brusnica ili crveno medveđe grožđe.

Ostajemo u neznanju.

Рила - четвърти ден

Kako se prećutnim dogovorom svih pešaka u grupi podrazumevalo da nakon dana intenzivnog pešačenja sledi dan blage šetnje, četvrti dan je pripao obilasku lovačke rezidencije bugarske kraljevske porodice, kralja Ferdinanda I i njegovog sina Borisa III - Carske Bistrice.

Rezidencija je sagrađena uz slapove reke Bistrica musalenska, čiji huk prati posetioce tokom šetnje zelenilom uređenog parka.



Kultivisana sredina podrazumeva i cveće takve vrste:


Muškatla


Petunija

Ali kada dozvolimo prirodi da ona sama uređuje, onda to izgleda ovako:


Dan i noć/trobojna ljubičica (Viola tricolor)


Zvončica (Campanula patula) - cvet dana.