25.9.18

Рила - седми ден (2)

Rastojanje za koje mi je uzbrdo trebalo dva sata u suprotnom sam smeru savladala za upola kraće vreme. Ali, što je nagib strmiji, to je teže spustiti se niz njega, nego popeti se, pa su me na povratku boleli svi do tada stegnuti i ukočeni mišići.

Magla se polako razilazila, sunce se polako probijalo kroz oblake.



Sada je bilo vremena da se svakom cvetu posveti dužna pažnja. Pogotovu ako izgleda kao da se spustio pravo iz svemira.



Brukentalija (Bruckenthalia spiculifolia) je jedina vrsta u svom rodu. Valjda se zato, u običnom životu i stvarnom svetu, plaši usamljenosti, pa raste kao žbun, zajedno sa  drugaricama.




Nema komentara:

Objavi komentar