Prva Mala škola hortikulture neslavno je okončala.
Možda ne baš okončala, ali joj se nastavak trenutno ni ne naslućuje.
Upravo zato, ili uprkos tome (dilema još traje), autorka se hrabro i pre svega, bez imalo stida, upušta u (glanc) novu avanturu.
A da ovog puta bude više sreće, koristi provereno dobro rešenje - promenu imena.
Dobrodošli u Školicu hortikulture!
Ožje Gilen de Bizbek/Auger Gislen de Buzbek (1520-1592) bio je flamanski pisac, humanista i diplomata u službi Ferdinanda I, iz kuće Habzburga. Bio je poznat po izvrsnom obrazovanju i znanju šest jezika. Osim maternjeg flamanskog govorio je i latinski, italijanski, francuski, španski, nemački i slovenski.
Godine 1554. Ferdinand ga imenuje za ambasadora kod Sulejmana Veličanstvenog, vladara Osmanskog carstva. U toj misiji, povremeno veoma opasnoj, Buzbek provodi osam godina.
Svoja povremeno dramatična, ali veoma bogata i sadržajna iskustva iz misije, Buzbek je sabrao u četiti pisma na latinskom jeziku.
Njegov epistolarni putopis "Pisma iz Turske" jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba.
Kao istinski herbalista Ožje je u Turskoj nalazio vremena čak i za istraživanje biljnog sveta. Upravo on je zaslužan za prenošenje danas veoma popularnog cveta u zapadnu Evropu, jer je sa istoka doneo njene lukovice.
Možda ne baš okončala, ali joj se nastavak trenutno ni ne naslućuje.
Upravo zato, ili uprkos tome (dilema još traje), autorka se hrabro i pre svega, bez imalo stida, upušta u (glanc) novu avanturu.
A da ovog puta bude više sreće, koristi provereno dobro rešenje - promenu imena.
Dobrodošli u Školicu hortikulture!
Ožje Gilen de Bizbek/Auger Gislen de Buzbek (1520-1592) bio je flamanski pisac, humanista i diplomata u službi Ferdinanda I, iz kuće Habzburga. Bio je poznat po izvrsnom obrazovanju i znanju šest jezika. Osim maternjeg flamanskog govorio je i latinski, italijanski, francuski, španski, nemački i slovenski.
Godine 1554. Ferdinand ga imenuje za ambasadora kod Sulejmana Veličanstvenog, vladara Osmanskog carstva. U toj misiji, povremeno veoma opasnoj, Buzbek provodi osam godina.
Svoja povremeno dramatična, ali veoma bogata i sadržajna iskustva iz misije, Buzbek je sabrao u četiti pisma na latinskom jeziku.
Njegov epistolarni putopis "Pisma iz Turske" jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba.
Kao istinski herbalista Ožje je u Turskoj nalazio vremena čak i za istraživanje biljnog sveta. Upravo on je zaslužan za prenošenje danas veoma popularnog cveta u zapadnu Evropu, jer je sa istoka doneo njene lukovice.
U "Pismima iz Turske" Evropljani prvi put nailaze na reč "tulip".
Nema komentara:
Objavi komentar