Come a casa
Postoje tako neka mesta na kugli zemaljskoj, na kojima nikada niste bili, ali vas to ne sprečava da kada se na njima jednom nađete, gotovo odmah osetite tako prijatno, opušteno i srećno, kao da ste kod svoje kuće. U najlepšem mogućem smislu.
Ovo ostrvo je za mene definitivno jedno od takvih mesta.
.
Posle pustošenja Vandala ostrvo dolazi pod vlast Vizantije, koja masovno uvodi hrišćanstvo. Slabljenje Vizantije koriste Saraceni koji gusare ovim oblastima više od dva veka i time teraju stanovništvo na povlačenje u unutrašnjost. U atmosferi zatvorene i primitivne kulture na ostrvu se javlja niz samostalnih oblasti, koje uskoro padaju pod uticaj Đenove. Uz povremene upade vojne države Pize ovakvo stanje ostaje do kraja 13. veka. Đenovu će istisnuti Normani sa Sicilije. Papa Bonifacije VIII. daje 1297. ostrvo u feud aragonskom kralju Jakovu II. Aragonska je dinastija tek u 14. veku utvrdila svoju vlast na Sardiniji nakon 70 godina ratovanja.
Bellezza misteriosa
Od raskošnih uvala na severo-istoku, preko katalonski začinjenog severozapada i vetrovitih plaža punih flamingosa, pa duž južnih dina i stenovitog istoka, na ovom veoma starom ostrvu prigrle vas najpre obale, a zatim blage ravnice što se vrlo brzo i naglo pretvaraju u bregove i brda, a u jednom svom delu i u jako visoko planinsko područje gde se, na više od 1800 m visine, smestila Punta del Marmora da vekovima nemo posmatra sukobe osvajača i meštana.
Oko 1000. godine pre nove ere obalna područja naseljavaju Feničani. Posle pet vekova dolazi do velikih pobuna lokalnog stanovništva što je živelo u unutrašnjosti, pa Feničani vlast nad ostrvom prepuštaju Kartaginjanima koju sledeća tri veka razvijaju svoju civilizaciju i od Sardinije stvaraju važnu žitnicu.
Da kolonizuju ostrvo pokušali su i stari Grci, ali bez uspeha.
Ono što Grcima nije pošlo za rukom, jeste Rimljanima (238. god. p.n.e.), koji ovim delom Sredozemnog mora suvereno vladaju narednih sedam vekova. Rimska vladavina, dalekosežna i duboka, dovela je vremenom do potpune latinizacije stanovništva.
U 5. i 6. veku ostrvom vladaju Vandali.
Ne verujem da postoji bolje vreme za slatka prisećanja na leto, more, plaže, pesak i uživanje od hladnog/vetrovitog/maglovitog/kišnog/tmurnog decembarskog dana.
Pa da počnemo...
Rettangolo mediterraneo
Gotovo u samom centru Sredozemnog mora, poput velikog pravougaonika, prostrlo se jedno magično ostrvo dozvolivši talasima dva mora da ga zapljuskuju, dok ono svojom istočnom stranom pozdravlja sunce koje se budi, a zapadnom ga ispraća u san, prizorima koji malim smrtnicima, što ga stalno pohode, gali dušu i boji ih, čas radošću, čas setom.
U ovaj su se mali raj u 12. veku pre Hrista, otprilike u vreme kada su srednju Italiju naseljavali Etrurci, doselila iberijska plemena i postavila temelje autohtone sardinijske kulture, koju su ovekovečili nuragi.
Nuragi su megalitske građevine od grubog ili malo tesanog kamenja slaganog bez ikakvih veziva, oblika valjkastog tornja nalik na košnicu, koje nisu imale temelja, mada su bile visoke i do 20 metara. Istorija je u nedoumici da li su nuragi služili kao svetilišta, rezidencije vladara, vojna utvrđenja, svečane dvorane ili pak granične citadele pojedinačnih gradova-država.
Po svojim prvim stanovnicima - Sardima, ostrvo dobija ime Sardinija.
Procenjuje se da na teritoriji od centralne Azije do Španije i Portulagije raste oko 150 vrsta divljih lala. Neke od ovih "pravih" vrsta kultivisano je na umerenom nivou, dok se za najveći broj interesuje tek nekolicina entuzijasta.
Svedoci smo da poslednjih godina ubrzano raste interesovanje za ove lale, što je svakako posledica nestajanja čitavih vrsta zog velikih promena i zagađenja životne sredine.
Grupa 15.
BOTANIČKE LALE (Botanic Tulips)
Botaničke lale imaju prirodan izgled. Cvetaju u rano proleće i svojim vedrim bojama privlače pažnju svih. Čini se da čim se posade, odmah procvetaju. Drže se tla, ne rastu mnogo visoko i ne boje se vetra i lošeg vremena.
Grupa 14.
KASNA DVOSTRUKA (Double Late)
Lale ove grupe cvetaju krajem proleća i svojim višestrukim laticama svaki vrt učine romantičnim. Utisak božanskog donose pojedini kultivari koji imaju delikatan slatkast miris.
Zbog oblika cveta poznate su i pod nazivom "božur lale".
.
