Ne znam za vas, ali kada ja provodim letnji odmor na nepoznatom mestu (a to je bezmalo svake godine slučaj), onda vreme provodim na različite načine: ne mirujem stalno na jednom mestu, ali i ne zujim čitavo vreme po okolini.
Prosto volim da napravim blagu ravnotežu: po malo od svega.
A da bih to "malo" uopšte otkrila kombinujem metode: čitam vodiče, slušam preporuke, vodim se intuicijom...
Tako je bilo i ovog puta.
Boza je bila zgodan izbor za izlet: nije daleko od Algera, pa put ne traje dugo; postoji autobuska linija, pa se ne moram zamarati vožnjom; put vodi uz obalu, pa je uživanje posmatrati krajolik; a i vodič je rekao par lepih reči...
I šta nakon svega mogu da kažem?
Boza je prekrasan gradić, neobičan, pre svega, jer se nalazi na moru, a leži na obalama jedine plovne reke na ostrvu. Iako znate da ste na moru, vidite ga tek u daljini, i svesni ste stalno njegovog prisustva, a opet vam reka, kao rođenom kontinentalcu, uliva sigurnost i pruža osećaj poznatog. Divota!
Kao da i sada vidim strmu ulicu kojom se penjem do tvrđave što ju je početkom 12. veka podigla porodica Malaspina. Radoznalo zagledam kaktuse bogate plodom što rastu duž celog puta. Kada ugledam retke zaostale cvetove, zastajem i slikam željna da sačuvam lepotu toplog septembarskog dana.
Prosto volim da napravim blagu ravnotežu: po malo od svega.
A da bih to "malo" uopšte otkrila kombinujem metode: čitam vodiče, slušam preporuke, vodim se intuicijom...
Tako je bilo i ovog puta.
Boza je bila zgodan izbor za izlet: nije daleko od Algera, pa put ne traje dugo; postoji autobuska linija, pa se ne moram zamarati vožnjom; put vodi uz obalu, pa je uživanje posmatrati krajolik; a i vodič je rekao par lepih reči...
I šta nakon svega mogu da kažem?
Boza je prekrasan gradić, neobičan, pre svega, jer se nalazi na moru, a leži na obalama jedine plovne reke na ostrvu. Iako znate da ste na moru, vidite ga tek u daljini, i svesni ste stalno njegovog prisustva, a opet vam reka, kao rođenom kontinentalcu, uliva sigurnost i pruža osećaj poznatog. Divota!
Kao da i sada vidim strmu ulicu kojom se penjem do tvrđave što ju je početkom 12. veka podigla porodica Malaspina. Radoznalo zagledam kaktuse bogate plodom što rastu duž celog puta. Kada ugledam retke zaostale cvetove, zastajem i slikam željna da sačuvam lepotu toplog septembarskog dana.
Nema komentara:
Objavi komentar