Do polaska trajekta i povratka na Sardiniju ima tek nešto malo više od sat vremena. Malo je to za neku novu veliku avanturu ili udaljavanje od luke, ali dovoljno da se stekne još koji utisak i upije još malo gradske atmosfere.
Tik uz turistički biro stoji natpis za malu pešačku turu bedemom. Nigde nijednog turiste. Zabrinuto proveravam u birou da li je putanja prohodna i sa potvrdnim odgovorom krećem da se spuštam natkrivenim kamenim basamacima. Zamišljam stražare koji su nekada davno ovde prolazili.
Pri dnu staza postaje otvorena, skreće najpre levo, zatim desno, izbija na malu višeugaonu osmatračnicu, pa se ponovo penje zatvorenim stepenicama. Otvori u zidu sa leve strane su široki, veliki i gledaju na grad, oni sa desne strane, uzani su i duguljasti, sa pogledom na more.
Izlazim na mali travnati deo na kome raste meni nepoznata biljka.
Tik uz turistički biro stoji natpis za malu pešačku turu bedemom. Nigde nijednog turiste. Zabrinuto proveravam u birou da li je putanja prohodna i sa potvrdnim odgovorom krećem da se spuštam natkrivenim kamenim basamacima. Zamišljam stražare koji su nekada davno ovde prolazili.
Pri dnu staza postaje otvorena, skreće najpre levo, zatim desno, izbija na malu višeugaonu osmatračnicu, pa se ponovo penje zatvorenim stepenicama. Otvori u zidu sa leve strane su široki, veliki i gledaju na grad, oni sa desne strane, uzani su i duguljasti, sa pogledom na more.
Izlazim na mali travnati deo na kome raste meni nepoznata biljka.
Zastajem i fotografišem je.
O kome je zapravo reč saznaću danima kasnije, kod kuće.
Nema komentara:
Objavi komentar