Tokom jedne prošlogodišnje avgustovske šetnje, prolazeći pored nekog dvorišta u glavnom gradu malenog grčkog ostrva, uz samu kamenu ogradu, ugledah rascvetali grm sa cvetovima veoma sličnim onima koje sam poznavala. Bili su, doduše, nešto veći i širi, trubastog oblika i svetlije ljubičaste boje što pomalo "vuče" na plavo, ali sve ostalo je bilo dovoljno slično da otkrijem da je reč o plavom krompirovom grmu - paskvičinom rođaku po rodu.
Tada sam mislila da su ova dva događaja moja dva prva susreta sa rodom Solanum.
Ah, u kakvoj sam velikoj zabludi bila!
14. mart 2018.
Sada već sa stoprocentnom sigurnošću mogu da tvrdim da se prvi Solanum kojeg sam upoznala krio pod imenom Solanum tuberosum. I da sam seosko dete poznavala bih njegov cvet, pa bi mi odmah bilo jasno, bez imalo znanja iz botanike, ili latinskog jezika, zašto se encijan naziva plavim krompirovim grmom. Ovako, živeći u tami neznanja, uživala sam u ovom jestivom Solanumu na nebrojeno mnogo načina, od kojih je ubedljivo najbolji - u ljusci pečen sipkavi vlasinski krompir sa mrvicom kajmaka preko.
15. mart 2018.
Solanum lycopersicum koji je rastao u našoj nekadašnjoj bašti služio je svojem uzgajivaču (mojoj majci) na čast. Ne zna se ko se više radovao njegovoj pojavi, da li ptice iz okolnih retkih hrastovih šumaraka nestrpljive da se plodovi zacrvene, ili mi, čija su sva čula priželjkivala poznato neopisivo uživanje, jer je ovaj paradajz bio lep, krupan, topao, božanstveno mirisan i toliko ukusan da smo ga jeli odmah po branju.
17. mart 2018.
Pričati danas o nekadašnjim gastronomskim uživancijama koje nam je pružao Solanum melongena moglo bi se okarakterisati bezmalo kao jeres. Kako i ne bi kada se savremeni nutricionisti već izvesno vreme mršte i na samo pominjanje termina "pohovanje".
Nikada se nećemo razumeti. Oni u pohovanom plavom patlidžanu vide samo najštetniji način termičke pripreme hrane, a mi tople sunčeve zrake što padaju na zlatne kriške pripremljene za letnji nedeljni ručak našeg detinjstva.
20. mart 2018.
Ovaj Solanum vodi poreklo iz Južne Amerike. Smatra se da su ga uzgajale još stare Inke. Njegov cvet liči na cvet krompira. Uzgaja se baš kao i paradajz. Plod izgledom podseća na krušku; može biti mali poput šljive, ali i veliki kao avokado. Po nekima ima ukus dinje; drugi smatraju da više liči na krastavac.
Siroti mali Pepino (Solanum muricatum). Kako da, u ovom surovom svetu budeš svoj i originalan, kad je poređenje jedina stilska figura kojom te opisuju?
22.mart 2018.
Kada pročitaš rečenicu "Tamarilo je subtropsko voće kojim možete zameniti paradajz.", prvo što ti padne na pamet je: "Ko je ovde lud?".
Nama koji smo odrasli na jednostavnoj logici "Ono što se jede slano, to je povrće; ono što se jede slatko, to je voće." gornja tvrdnja ne može da posluži ni kao školski primer korektne prostoproširene rečenice.
A botaničari su jasni: "Pod voćem se podrazumeva samo ono što se razvija iz plodnika biljke koja cveta, dok se pod povrćem podrazumevaju ostali delovi biljke: koren, list i stablo." Ili u prevodu, voće je jabuka, kruška, breskva, ali i paradajz i tikvica, dok u povrće spadaju: korenje (repa i krompir), lišće (spanać, zelena salata i kelj) i stabla (celer i brokoli).
Ah, u kakvoj sam velikoj zabludi bila!
14. mart 2018.
Sada već sa stoprocentnom sigurnošću mogu da tvrdim da se prvi Solanum kojeg sam upoznala krio pod imenom Solanum tuberosum. I da sam seosko dete poznavala bih njegov cvet, pa bi mi odmah bilo jasno, bez imalo znanja iz botanike, ili latinskog jezika, zašto se encijan naziva plavim krompirovim grmom. Ovako, živeći u tami neznanja, uživala sam u ovom jestivom Solanumu na nebrojeno mnogo načina, od kojih je ubedljivo najbolji - u ljusci pečen sipkavi vlasinski krompir sa mrvicom kajmaka preko.
15. mart 2018.
Solanum lycopersicum koji je rastao u našoj nekadašnjoj bašti služio je svojem uzgajivaču (mojoj majci) na čast. Ne zna se ko se više radovao njegovoj pojavi, da li ptice iz okolnih retkih hrastovih šumaraka nestrpljive da se plodovi zacrvene, ili mi, čija su sva čula priželjkivala poznato neopisivo uživanje, jer je ovaj paradajz bio lep, krupan, topao, božanstveno mirisan i toliko ukusan da smo ga jeli odmah po branju.
17. mart 2018.
Pričati danas o nekadašnjim gastronomskim uživancijama koje nam je pružao Solanum melongena moglo bi se okarakterisati bezmalo kao jeres. Kako i ne bi kada se savremeni nutricionisti već izvesno vreme mršte i na samo pominjanje termina "pohovanje".
Nikada se nećemo razumeti. Oni u pohovanom plavom patlidžanu vide samo najštetniji način termičke pripreme hrane, a mi tople sunčeve zrake što padaju na zlatne kriške pripremljene za letnji nedeljni ručak našeg detinjstva.
20. mart 2018.
Ovaj Solanum vodi poreklo iz Južne Amerike. Smatra se da su ga uzgajale još stare Inke. Njegov cvet liči na cvet krompira. Uzgaja se baš kao i paradajz. Plod izgledom podseća na krušku; može biti mali poput šljive, ali i veliki kao avokado. Po nekima ima ukus dinje; drugi smatraju da više liči na krastavac.
Siroti mali Pepino (Solanum muricatum). Kako da, u ovom surovom svetu budeš svoj i originalan, kad je poređenje jedina stilska figura kojom te opisuju?
22.mart 2018.
Kada pročitaš rečenicu "Tamarilo je subtropsko voće kojim možete zameniti paradajz.", prvo što ti padne na pamet je: "Ko je ovde lud?".
Nama koji smo odrasli na jednostavnoj logici "Ono što se jede slano, to je povrće; ono što se jede slatko, to je voće." gornja tvrdnja ne može da posluži ni kao školski primer korektne prostoproširene rečenice.
A botaničari su jasni: "Pod voćem se podrazumeva samo ono što se razvija iz plodnika biljke koja cveta, dok se pod povrćem podrazumevaju ostali delovi biljke: koren, list i stablo." Ili u prevodu, voće je jabuka, kruška, breskva, ali i paradajz i tikvica, dok u povrće spadaju: korenje (repa i krompir), lišće (spanać, zelena salata i kelj) i stabla (celer i brokoli).
Setite se ovoga kada sledeći put posolite paradajz.
24. mart 2018.
Ako sok od limuna zovemo limunada, a sok od narandže oranžada, kako bismo zvali sok od pomoćnice Solanum quitoense kojoj je ime narandžilja?
Sreća da ova pomoćnica iz Ekvadora ima i drugo, "zgodno" ime - Lulo, pa je stvar rešena. Napitak se zove lulada.
Lulo je citrusnog ukusa, pa ga i kulinari smatraju voćem. Presekom podseća na paradajz (a na šta bi drugo?), ukusom na kombinaciju narandže, limete, rabarbare i ananas, a nemogućnošću da bude autentičan i izbegne poređenje sa drugima - na pepino.
24. mart 2018.
Ako sok od limuna zovemo limunada, a sok od narandže oranžada, kako bismo zvali sok od pomoćnice Solanum quitoense kojoj je ime narandžilja?
Sreća da ova pomoćnica iz Ekvadora ima i drugo, "zgodno" ime - Lulo, pa je stvar rešena. Napitak se zove lulada.
Lulo je citrusnog ukusa, pa ga i kulinari smatraju voćem. Presekom podseća na paradajz (a na šta bi drugo?), ukusom na kombinaciju narandže, limete, rabarbare i ananas, a nemogućnošću da bude autentičan i izbegne poređenje sa drugima - na pepino.
Nema komentara:
Objavi komentar