Nan-ina, japanskog učitelja zena, poseti jednoga dana neki univerzitetski profesor s namerom da se kod njega raspita o zen-učenju.
Nan-in posluži čaj. Do vrha napuni šoljicu svog gosta, no nastavi i dalje sipati.
Profesor je gledao kako se čaj preliva, pa u jednom trenutku ne izdrža, već poviče:
"Prepuna je! U nju ne može više ništa da stane!"
"Baš kao i ova šoljica", reče Nan-in, "i ti si dupke pun svojih uverenja i pretpostavki. Kako ti mogu protumačiti zen, ako pre toga nisi ispraznio svoju šoljicu?"
30. mart 2018.
Učitelji zena svoje mlade učenike vežbaju da se izraze. Dva su zen hrama imala po jednog svog malog štićenika. Jedan od njih bi, idući svako jutro da nabavi povrće, sretao na svom putu drugog.
"Kuda ideš?", pitao bi jedan.
"Idem kud god me noge nose", odgovori drugi.
Ovaj odgovor zbuni prvog dečaka i ovaj otiđe do svog učitelja po pomoć. "Sutra izjutra", reče mu učitelj, kada sretneš tog momčića, postavi mu isto pitanje. On će ti isto odgovoriti, a ti ga onda upitaj: "A ako nemaš noge, onda kuda ideš?" To će ga srediti."
Dečaci se opet sretoše sledećeg jutra.
"Kuda ideš?", upita prvi.
"Idem kud god vetar dune", odgovori drugi.
Ovo mladića opet dovede u škripac, i svoj poraz ispriča učitelju.
"Upitaj ga kuda ide ako nema vetra", predloži učitelj.
Sledećeg dana dečaci se sretoše po treći put.
"Kuda ideš?", upita prvi dečak.
"Idem na pijacu da kupim povrće", odgovori drugi.
31. mart 2018.
Mnogo učenika je izučavalo meditaciju kod učitelja zena Sengaia. Jedan od njih je običavao da noću ustane, preskoči zid hrama i ode u grad na provod.
Sengai, nadzirući spavaonice, otkri jedne noći da ovaj učenik nedostaje i takođe pronađe visoku stolicu koju je ovaj koristio da se popne na zid. Sengai ukloni stolicu i stade na njeno mesto.
Kada se lutalica vratio, ne znajući da je sada Sengai bio stolica, stavi svoje noge na učiteljevu glavu i sa nje skoči na zemlju. Uvidevši šta je učinio, on se užasnu.
Sengai reče: "Rano izjutra je prilično hladno. Pripazi da ne nazebeš."
Učenik više nikada ne izađe noću.
5. april 2018.
Vraćajući se iz manastira jedne kišne večeri, dva kaluđera naiđu na prelepu mladu ženu koja stoji ispred ogromne bare od kiše i ne može da pređe ulicu. Stariji od dvojice kaluđera priđe mladoj ženi, podigne je i prevede preko bare na drugu stranu ulice i nastavi da hoda prema manastiru.
6. april 2018.
Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.
Ešun je bila veoma lepa, iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.
Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče:
7.april 2018.
Pre mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao ili pevao o planinama, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!"
Ali onaj što sluša se razboli i umre.
Nan-in posluži čaj. Do vrha napuni šoljicu svog gosta, no nastavi i dalje sipati.
Profesor je gledao kako se čaj preliva, pa u jednom trenutku ne izdrža, već poviče:
"Prepuna je! U nju ne može više ništa da stane!"
"Baš kao i ova šoljica", reče Nan-in, "i ti si dupke pun svojih uverenja i pretpostavki. Kako ti mogu protumačiti zen, ako pre toga nisi ispraznio svoju šoljicu?"
30. mart 2018.
Učitelji zena svoje mlade učenike vežbaju da se izraze. Dva su zen hrama imala po jednog svog malog štićenika. Jedan od njih bi, idući svako jutro da nabavi povrće, sretao na svom putu drugog.
"Kuda ideš?", pitao bi jedan.
"Idem kud god me noge nose", odgovori drugi.
Ovaj odgovor zbuni prvog dečaka i ovaj otiđe do svog učitelja po pomoć. "Sutra izjutra", reče mu učitelj, kada sretneš tog momčića, postavi mu isto pitanje. On će ti isto odgovoriti, a ti ga onda upitaj: "A ako nemaš noge, onda kuda ideš?" To će ga srediti."
Dečaci se opet sretoše sledećeg jutra.
"Kuda ideš?", upita prvi.
"Idem kud god vetar dune", odgovori drugi.
Ovo mladića opet dovede u škripac, i svoj poraz ispriča učitelju.
"Upitaj ga kuda ide ako nema vetra", predloži učitelj.
Sledećeg dana dečaci se sretoše po treći put.
"Kuda ideš?", upita prvi dečak.
"Idem na pijacu da kupim povrće", odgovori drugi.
31. mart 2018.
Mnogo učenika je izučavalo meditaciju kod učitelja zena Sengaia. Jedan od njih je običavao da noću ustane, preskoči zid hrama i ode u grad na provod.
Sengai, nadzirući spavaonice, otkri jedne noći da ovaj učenik nedostaje i takođe pronađe visoku stolicu koju je ovaj koristio da se popne na zid. Sengai ukloni stolicu i stade na njeno mesto.
Kada se lutalica vratio, ne znajući da je sada Sengai bio stolica, stavi svoje noge na učiteljevu glavu i sa nje skoči na zemlju. Uvidevši šta je učinio, on se užasnu.
Sengai reče: "Rano izjutra je prilično hladno. Pripazi da ne nazebeš."
Učenik više nikada ne izađe noću.
5. april 2018.
Vraćajući se iz manastira jedne kišne večeri, dva kaluđera naiđu na prelepu mladu ženu koja stoji ispred ogromne bare od kiše i ne može da pređe ulicu. Stariji od dvojice kaluđera priđe mladoj ženi, podigne je i prevede preko bare na drugu stranu ulice i nastavi da hoda prema manastiru.
U neko doba uveče, mlađi kaluđer dođe do starijeg i upita ga: "Gospodine, nama je, kao kaluđerima, zabranjeno da dotaknemo ženu, zar ne?”
"Da, brate", odgovori stariji kaluđer.
"Ali, gospodine, kako ste onda podigli ženu i preveli je preko bare?"
Stariji kaluđer se nasmeši i reče: "Ja sam je ostavio na drugoj strani ulice, ali je ti još uvek nosiš."
"Da, brate", odgovori stariji kaluđer.
"Ali, gospodine, kako ste onda podigli ženu i preveli je preko bare?"
Stariji kaluđer se nasmeši i reče: "Ja sam je ostavio na drugoj strani ulice, ali je ti još uvek nosiš."
6. april 2018.
Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.
Ešun je bila veoma lepa, iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.
Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče:
"Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada."
7.april 2018.
Pre mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao ili pevao o planinama, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!"
Ali onaj što sluša se razboli i umre.
Njegov prijatelj pokida žice na svojoj harfi i više nikad ne zasvira.
Nema komentara:
Objavi komentar