Kupka za mir i spokojstvo
Pripremite kadu. Sipajte kašiku mleka u veliku posudu vode i recite:
22.jul 2018.
(Pomalo neobična) Priča o ...
Na najvećem, i u svetu najpoznatijem pariskom groblju Per Lašez sahranjen je i čovek koji je u noći 18. avgusta 1800. godine, pri povratku sa posla, napadnut na ulici i ubijen. Nikada se nije saznalo ko je ubica, mada je čaršija uveliko sumnjala da je to bio njegov najstariji sin.
Budući da je bio veliki protivnik portretisanja, ne postoji nijedan slikovni zapis o njegovom izgledu. Na žalost, ni njegova velika biblioteka nije sačuvana. Najveći materijalni dokaz njegovog postojanja je herbarijum sa gotovo 8000 biljaka.
Neki od primeraka iz herbarijuma pripadaju vrsti koju zapadni svet nije poznavao do ekspedicija engleskog moreplovca Džejmsa Kuka. Tokom trećeg pohoda (1777-1779.) uzorke je na Tasmaniji sakupio i na britansko ostrvo doneo engleski botaničar Dejvid Nelson (David Nelson).
Naš je junak imao priliku da uzorke ispita tokom svog radnog boravka u Londonu 1788. godine. S obzirom da su cvetni pupoljci bili pokriveni drvenastim poklopcem, Francuz je ime roda skovao od dve grčke reči: ευ (dobro) i κάλυπτος (pokriven).
Tako je biljka stara nekoliko miliona godina, čijim listovima se koala hrani hiljadama godina i od čijeg drveta Aboridžini stotinama godina prave svoj diđeridu, naposletku dobila ime i kuma.
Eukaliptus.
Šarl Leritije (Charles Louis l'Heritier de Brutelle).
Pripremite kadu. Sipajte kašiku mleka u veliku posudu vode i recite:
"Voda se talasa na povetarcu..."
Dodajte nekoliko svežih ili suvih ružinih latica u posudu sa vodom i mlekom uz reči:
"Cvet čička leti kroz vazduh..."
Promešajte vodu, mleko i ružine latice kažiprstom desne ruke i izgovorite:
"Moćnim morima tišina vlada..."
Nežno sipajte smešu koju ste napravili u kadu:
"Brigama ovde mesta nema..."
Uđite u kadu. Ostanite u njoj koliko vam se sviđa.
Dopustite da voda apsorbuje sve negativne misli. Priuštite sebi nekoliko trenutaka isceliteljskog mira.
14. jul 2018.
Priča o ruzmarinu
Ruzmarin je bio sveta biljka Egipćana i Starih Grka. U Egiptu se koristio u ritualima balsamovanja, a u Staroj Grčkoj su ga oslikavali na keramici uz boginje Hebu i Afroditu.
Stari su ga Latini nazivali "morskom rosom".
Hrišćani su verovali da ruzmarin može da raste 33 godine, dok ne dostigne visinu Hrista koju je imao u vreme smrti i da onda prestaje da raste. Plavu boju cvetova i karakterističan miris ruzmarin je dobio kada je Devica Marija, na putu za Egipat, preko njegovog žbuna prebacila svoju plavu maramu da se osuši.
U Srednjem veku se ruzmarin nosio oko vrata kao zaštita od kuge ili se kačio iznad postelje da otera zlo i noćne more. Francuzi su ga, zajedno sa bobicama kleke, palili da pročiste vazduh u bolničkim sobama. Devojkama je savetovano da se paze muškaraca koji su ravnodušni na miris ruzmarina; takvi nisu bili u stanju da istinski vole. Žene su grančice ruzmarina držale uz sebe i stalno je mirisale, kako bi zadržale mladost i lepotu.
Dok su Velšani ruzmarin delili učesnicima u pogrebnoj povorci da ga bace na sanduk pokojnika pri spuštanju u grob, drugi su ga koristili na mnogo, mnogo lepši način - kitili su njima svatove i pravili vence koje su na glavama nosili mlada i mladoženja kao simbol ljubavi i vernosti. Ako se na dan venčanja posadi ruzmarin, onda je porodična sreća zagarantovana.
A ako ruzmarin upotrebimo za ritualnu kupku ili svetu biljnu vodicu, onda ćemo organizam osvežiti, iščistiti i blagosloviti.
Uđite u kadu. Ostanite u njoj koliko vam se sviđa.
Dopustite da voda apsorbuje sve negativne misli. Priuštite sebi nekoliko trenutaka isceliteljskog mira.
14. jul 2018.
Priča o ruzmarinu
Ruzmarin je bio sveta biljka Egipćana i Starih Grka. U Egiptu se koristio u ritualima balsamovanja, a u Staroj Grčkoj su ga oslikavali na keramici uz boginje Hebu i Afroditu.
Stari su ga Latini nazivali "morskom rosom".
Hrišćani su verovali da ruzmarin može da raste 33 godine, dok ne dostigne visinu Hrista koju je imao u vreme smrti i da onda prestaje da raste. Plavu boju cvetova i karakterističan miris ruzmarin je dobio kada je Devica Marija, na putu za Egipat, preko njegovog žbuna prebacila svoju plavu maramu da se osuši.
U Srednjem veku se ruzmarin nosio oko vrata kao zaštita od kuge ili se kačio iznad postelje da otera zlo i noćne more. Francuzi su ga, zajedno sa bobicama kleke, palili da pročiste vazduh u bolničkim sobama. Devojkama je savetovano da se paze muškaraca koji su ravnodušni na miris ruzmarina; takvi nisu bili u stanju da istinski vole. Žene su grančice ruzmarina držale uz sebe i stalno je mirisale, kako bi zadržale mladost i lepotu.
Dok su Velšani ruzmarin delili učesnicima u pogrebnoj povorci da ga bace na sanduk pokojnika pri spuštanju u grob, drugi su ga koristili na mnogo, mnogo lepši način - kitili su njima svatove i pravili vence koje su na glavama nosili mlada i mladoženja kao simbol ljubavi i vernosti. Ako se na dan venčanja posadi ruzmarin, onda je porodična sreća zagarantovana.
A ako ruzmarin upotrebimo za ritualnu kupku ili svetu biljnu vodicu, onda ćemo organizam osvežiti, iščistiti i blagosloviti.
Umesto naravoučenija:
Nekada se u Engleskoj verovalo da u bašti ruzmarin neće procvetati sve dok kućom ne zagospodari žena, pa se govorilo: "Gde ruzmarin cveta, tu gospodarica šeta."
22.jul 2018.
(Pomalo neobična) Priča o ...
Na najvećem, i u svetu najpoznatijem pariskom groblju Per Lašez sahranjen je i čovek koji je u noći 18. avgusta 1800. godine, pri povratku sa posla, napadnut na ulici i ubijen. Nikada se nije saznalo ko je ubica, mada je čaršija uveliko sumnjala da je to bio njegov najstariji sin.
Budući da je bio veliki protivnik portretisanja, ne postoji nijedan slikovni zapis o njegovom izgledu. Na žalost, ni njegova velika biblioteka nije sačuvana. Najveći materijalni dokaz njegovog postojanja je herbarijum sa gotovo 8000 biljaka.
Neki od primeraka iz herbarijuma pripadaju vrsti koju zapadni svet nije poznavao do ekspedicija engleskog moreplovca Džejmsa Kuka. Tokom trećeg pohoda (1777-1779.) uzorke je na Tasmaniji sakupio i na britansko ostrvo doneo engleski botaničar Dejvid Nelson (David Nelson).
Naš je junak imao priliku da uzorke ispita tokom svog radnog boravka u Londonu 1788. godine. S obzirom da su cvetni pupoljci bili pokriveni drvenastim poklopcem, Francuz je ime roda skovao od dve grčke reči: ευ (dobro) i κάλυπτος (pokriven).
Tako je biljka stara nekoliko miliona godina, čijim listovima se koala hrani hiljadama godina i od čijeg drveta Aboridžini stotinama godina prave svoj diđeridu, naposletku dobila ime i kuma.
Eukaliptus.
Šarl Leritije (Charles Louis l'Heritier de Brutelle).
Nema komentara:
Objavi komentar