Šta se to tamo krčka?

- srednjevekovna velška legenda - 

Na severu Velsa, pored jezera Bala, živela je veštica Keridven sa svojom porodicom. Njena kćer je bila prelepa, sin je bio vrlo ružan. Da bi sinu nekako umanjila ovaj nedostatak, Keridven je rešila da pripremi magični napitak koji će mu podariti mudrost i pesnički talenat. Napitak je bio takav da su samo prve tri kapi bile bezopasne i imale željeni efekat; ostatak tečnosti je bio čist otrov.

Napitak je trebalo da se kuva čitavu godinu i jedan dan pride. Keridven je zadužila jednog slepca da brine o vatri, a jednog mladića da meša napitak. Jednoga dana, dok je mladić mešao napitak, tečnost se zatalasala i tri vrele kapi su mu pale na palac opekavši ga. Mladić je instiktivno stavio palac u usta i tako neplanirano stekao znanje i mudrost koje je Keridven namenila svom sinu.

Shvativši da će čarobnica biti jako ljuta na njega, mladić se dao u beg. Veštica ga je pratila u stopu. Iskoristivši znanja koja je stekao, mladić se pretvorio u zeca, ali, Keridven ga je odmah pojurila kao lovački pas. Mladić je promenio oblik, i kao riba skočio u reku. Veštica je trenutno postala vidra. Mladić je iz vode poleteo kao ptica; veštica za njim - kao soko. Mladić postade zrno kukuruza, ali veštica se pretvori u kokošku, pronađe zrno i proguta ga.

Zahvaljujući magičnom napitku, ni to nije okončalo mladićeg život. On je nastavio da živi u veštičinoj utrobi. Kada je Keridven ostala u drugom stanju, shvatila je šta se dogodilo i da će roditi mladića. Tada odluči da ga ubije odmah po rođenju. Međutim, kada se porodila, beba je bila toliko lepa, da nije imala srca da uradi ono što je planirala. Umesto toga, ušila ga je u kožnu vreću i bacila u okean.

Dete je preživelo zahvaljujući princu Elfinu koji ga je pronašao na obali. Ponovorođeni mališan je odrastao i postao legendarni britski poeta Taliesin.



Od kojih li je trava Keridven kuvala magični napitak?

06. jul 2018.

Kandidat br. 1 

Da li je moguće da je magični napitak sadržao velebilje?

Ne bi me čudilo da jeste, jer Atropa belladonna (ludača, bun, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda, pomamnica) otrovna je i halucinogena biljka.

Rod je dobio ime Atropa po jednoj od tri mitske suđaje, onoj koja preseca nit života i tako dušu predaje smrti. Ime vrste, reč belladona je italijanska i znači lepa gospa. U želji da budu primećene i zapamćene kao privlačne, renesanse dame su sok velebilja ukapavale sebi u oči kako bi im se proširile zenice. To je u ono doba smatrano vrhuncem lepote. Istorija pamti da je tako ne mali broj devojaka nepovratno gubilo vid.

Možda je ona narodna "Trpi, skote, zbog lepote!" nastala baš u vreme renesanse?



08. jul 2018.

Kandidat br. 2 

Da li je moguće da je magični napitak sadržao imelu?

Gotovo je sigurno da jeste, s obzirom da su Viscum album Kelti smatrali svetom biljkom.

Nikako ne smemo da propustimo, a da ne spomenemo divljenje koje Gali imaju za ovu biljku. Za druide - tako oni nazivaju svoje sveštenike - nema svetijih biljaka od imele i hrasta na kome ona raste. Imela na hrastu je tako retka pojava da, kada je pronađu, sakupljaju je tokom svečanog obreda koji se izvodi šestog dana meseca. Obred nazivaju "Pozdravom Mesecu" što zapravo znači "Isceljivanje": ispod drveta dovedu dva žrtvena bela bika, čiji su rogovi po prvi put, za ovu priliku, vezani. Sveštenik u beloj odori se penje uz drvo, zlatnim srpom seče imelu i sakuplja je u svom ogrtaču. Na kraju uz žrtvovanje životinja, sveštenici se mole bogu da imela pomogne onome kome je potrebna. Gali veruju da će imela dati plodnost svakoj životinji koja je neplodna i da je protivotrov za sve otrove.

Plinije stariji

09. jul 2018.

Kandidat br. 3 

Da li je moguće da je magični napitak sadržao crnu buniku?

Postoji velika verovatnoća da jeste, s obzirom da je Hyoscyamus niger bila biljka koju su druidi često koristili.

Tokom srednjeg veka, crnu buniku su zvali "veštičija trava", što nimalo ne čudi, jer su je ove tajanstvene gospođe dodavale u mast čiji je osnovni efekat bio razvijanje halucinacijskog osećaja lakoće tela i letenja. (Sad vam je jasno otkud se veštice uvek prikazuju na metli.)
Sledećeg dana, osoba se ne bi sećala ničega.

10. jul 2018.

Kandidat br. 4 

Da li je moguće da je magični napitak sadržao božićnu zvezdu?
Sasvim sigurno nije. Euphorbia pulcherrima u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, ali je u svetu opšte prihvaćena kao saksijska biljka i jedan od simbola božićnog praznika iako je u hrišćanske zemlje stigla tek u 18. veku. 

Njena postojbina je Centralna Amerika, gde je uzgajana stotinama godina pre dolaska u Evropu. Prema jednom verovanju starosedeoca Indijanaca, božićna zvezda svoj privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet žarkocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Ono što mi nazivamo cvetovima u stvari su listići – brakteje (lažni cvetovi crvene, žute, narandžaste, bele i krem boje) koji okružuju gotovo neprimetne male cvetove sastavljene od zelenih ili žutih bobica.

Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Euforbija? Poinzecija? Kelti sigurno nisu bili ovakvi pozeri.

11. jul 2018.

Kandidat br. 5 

Da li je moguće da je magični napitak sadržao kliviju?

Bez obzira što sadrži otrovne alkaloide, te se zbog toga može smatrati prikladnim kandidatom, Clivia miniata nikako nije mogla da bude sastojak magičnog napitka. 

Razlog je veoma jednostavan. Njena domovina je Južna Afrika, a u Evropu je stigla, najpre u Englesku, tek u 19. veku. Uzgajale su je tada listom mnoge viktorijanske dame, pa je po jednoj od njih (gle čuda), vojvotkinji od Nortamberlenda, i dobila ime.



Iako nema keltsko nasleđe, klivija je u izvesnom smislu ipak Keltkinja.

Skromna je to i otporna biljka.