Potrebno je vreme da svi putnici siđu sa trajekta. Nestrpljivo čekam da pored mene prođe duga kolona turista uzbuđena što ću, posle ko zna koliko godina ("tridesetak", računam napamet šapatom se preslišavajući), ponovo zakoračiti na francusko tlo.
Trajekt se ukotvio na početku luke, pa hitro, bez zadržavanja, hitam ne odviše širokim trotoarom, najpre zagledana u morsku vodu, a potom u usidrene jahte, iznenađena njihovom raznolikošću.
Svaka odiše luksuzom, dobrim raspoloženjem i morskom opuštenom atmosferom.
S uzdahom prelazim na drugu stranu i posmatram sada zbijene restorane, pekare, radnje, galerije... Na ulazu u jedan lepo uređen restoran stoje dve osobe: mlada devojka u simpatičnoj uniformi konobarice i (verovatno) vlasnica, starija vitka plavuša kratke savršeno ošišane kose u tankom svilenom letnjem kostimu i lepim sandalama.
Ah! Samo su Francuskinje u stanju da te za tren oka i zadive i postide svojom otmenošću.
I dalje sa tom slikom u mislima, pogledom, čini se sada već gotovo sasvim nesvesno, ispitujem cveće pored kojeg prolazim i razmišljam da li mi je poznato. Ovo znam, ovo znam, ovo...
Uvučena od ulice smestila se neka, ne odveć, atraktivna radnjica pred kojom je stajala saksija sa biljkom tako divnih elegantnih belih cvetova, da odmah priđoh i uslikah je nekoliko puta da me kasnije podseća na ovaj dan.
Trajekt se ukotvio na početku luke, pa hitro, bez zadržavanja, hitam ne odviše širokim trotoarom, najpre zagledana u morsku vodu, a potom u usidrene jahte, iznenađena njihovom raznolikošću.
Svaka odiše luksuzom, dobrim raspoloženjem i morskom opuštenom atmosferom.
S uzdahom prelazim na drugu stranu i posmatram sada zbijene restorane, pekare, radnje, galerije... Na ulazu u jedan lepo uređen restoran stoje dve osobe: mlada devojka u simpatičnoj uniformi konobarice i (verovatno) vlasnica, starija vitka plavuša kratke savršeno ošišane kose u tankom svilenom letnjem kostimu i lepim sandalama.
Ah! Samo su Francuskinje u stanju da te za tren oka i zadive i postide svojom otmenošću.
I dalje sa tom slikom u mislima, pogledom, čini se sada već gotovo sasvim nesvesno, ispitujem cveće pored kojeg prolazim i razmišljam da li mi je poznato. Ovo znam, ovo znam, ovo...
Uvučena od ulice smestila se neka, ne odveć, atraktivna radnjica pred kojom je stajala saksija sa biljkom tako divnih elegantnih belih cvetova, da odmah priđoh i uslikah je nekoliko puta da me kasnije podseća na ovaj dan.
Nema komentara:
Objavi komentar