Priča o slavnoj "Holanđanki" (9/15)

Grupa 9.
PAPAGAJ LALA (Parrot tulips)

Ukrštanjem lala iz grupe Kasno-cvetajućih sa nekim lalama iz Trijumf grupe nastale su lale neobičnih boja i zabavnih oblika. Latice ovih lala su nazubljene, narubljene ili, što bi rekle krojačice, nacigovane.

Kao pupoljak cvet je zelen, i kako raste čini se da će zauvek takav i ostati, ali kako vreme odmiče, cvet se širi poput perja papagaja i raskošne boje se pojavljuju. U tom trenutku postanu vidljivi i crn zvezdast centar i sjajno žuti prašnici. Kada je cvet izložen suncu duže vremena, toliko se otvori da prosto bude ravan.

Ova egzotična, lepršava, kasna lala sa velikim cvetovima biće zvezda svakog vrta i svake vaze.

Tulipan je simbol ponosa i slave. Crvenom lalom pokazujemo ljubav prema onome kome je darujemo. Ako sumnjamo da je ljubav neuzvraćena i bezbadežna, poklanjamo žutu lalu. Želimo li da pokažemo brigu, izabraćemo ružičastu lalu. Ljubičasta lala pokazuje kraljevsko dostojanstvo, a bela praštanje.



Šta pak znači tarot karta sa slikom lale, ostaje da se vidi nekom drugom prilikom.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (8/15)

Bez obzira na teške posledice "Tulipomanije" Holanđani nisu prestali da vole lale. Naprotiv, kao da je njihova opčinjenost ovim cvetom porasla. Lale se zato često sreću kao motiv na mnogim slikama tokom perioda poznatog kao "Zlatno doba holandskog slikarstva".



I dok je u Turskoj lala simbolizovala raj na zemlji i imala gotovo božanski status, u Holandiji  predstavlja kratkotrajnost života.

Grupa 8.
ZELENA LALA (Viridiflora)

Ove lale su jedne od najelegantnijih lala na tržištu. Razlikuju se od drugih po tome što su zelene boje sa naznakom drugih boja po ivicama latica, ili imaju zelenkasti odsjaj. Zato se često nazivaju zelenim lalama. Naziv Viridiflora potiče od dve latinske reči: 'viridis' - zelen i 'flos' - cvet. 

Javljaju se u obliku nevelikog (50) broja kultivara i cvetaju u kasno proleće. Zasađene uz zimzelene žbunove pružaju magičnu sliku.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (7/15)

Tokom druge polovine 16. veka lale su u Holandiji bile kolekcionarski predmet. Uzgajane su kao statusni simbol u vrtovima bogatih ljudi, obrazovane buržoazije, naučnika i aristokratije.

Tridesetih godina 17. veka cene lukovica određenih vrsta počele su da rastu. Rast je bio toliko brz i vrtoglav, da je na vrhuncu perioda koji je poznat pod nazivom "tulipomanija",  jedna lukovica koštala kao jedna kuća ili u današnjoj protivrednosti na desetine hiljada evra.

Tržište je početkom februara 1637. doživelo nagli i neočekivan slom.

U maju 1637. lukovice tulipana postale su gotovo bezvredne, pa je veliki broj ulagača ostao je bez sve svoje uložene imovine.



Grupa 7.

OBRUBLJENA LALA (Fringed tulips)

Ove lale imaju cvetne latice oivičene fino isečenim rubovima koji podsećaju na fine kristale kvarca ili kristale mraza na prozorima. Te egzotične resice prosto mame posmatrača da ih dodirne rukom kako bi se uverio da su prirodne. Cvetovi često imaju i iznijansirane latice. Ove lale cvetaju sredinom proleća i visoke su do 60 cm.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (6/15)

Era tulipana (tur. Lâle Devri) bilo je razdoblje mira u Osmanskom Carstvu. Trajalo je od sklapanja Požarevačkog mira 21. jula 1718. do ustanka Patrona Halila 28. juna 1730. godine. U tom je razdoblju vladao sultan Ahmed III.



Doba je nazvano po cvetu koji je u Osmanskom Carstvu bio simbol izobilja i popustljivosti. Tokom ovog razdoblja osmanski dvor, elita i visoki sloj društva bili su zaluđeni lalama. Uzgoj lala simbolično je oslikavao plemeniti položaj, povlastice i dokolicu. Gradile su se brojne palate za uživanje po francuskom uzoru, a na sultanovom dvoru, ispunjenom pesnicima i kaligrafima, organizovale su se zabave. Ovakav način života prenosio se i na sultanove glavne savetnike. U središtu tog novog pokreta bila je sultanova ljubav prema tulipanima, koja se širila čitavim carstvom.

Grupa 6.
LJILJAN LALA (Lily-flowered)

Lale ove grupe lako je razlikovati od lala prethodnih grupa. Svojim uskim "strukom" i špicastim laticama liče na ljiljane. Cvetaju krajem proleća. Nežna stabljika ih čini osetljivim na vetar. Neke su odlične kao rezano sveće; neke lepo mirišu. Koje god da su u pitanju, ljiljan lale su prosto božanstveno lepe. "Autonomnost" su dobile 1958. godine kada je ova grupa izdvojena od Darvin lala.



A sada je, čini mi se, pravo vreme za mali kviz.

Lala je vaš omiljeni cvet?
Ako je tako, onda ste vi jedna vesela i druželjubiva osoba, koju porodica i prijatelji prosto obožavaju. A kako i ne bi, kada ste dragi, pažljivi, dobronamerni, darežljivi i uvek spremni da pomognete! Obožavate putovanja i na njima obavezno steknete nove prijatelje. U svemu što radite, dajete svoj maksimum! Uvek željno iščekujete promene i lako im se prilagođavate.

Onoliko boja koliko ima na današnjim lalama, toliko boja ima u vašem ormanu, u kuhinji i životu. Uživate u šarenilu; volite i vunu i svilu, gorko i slatko, možda ste manekenka, a možda poslastičarka.

Možda je ljiljan pravi cvet za vas?
Ako je vaše srce osvojio "rajski cvet", vi ste dostojanstvena, saosećajna, dobra i poštovana osoba, koja voli da pomaže drugima i koju drugi vide kao majčinsku figuru. Iako ste majčinski tip, ne postavljate se kao gazdarica, pa poput jedinstvene lepote ljiljana i vi imate istančan modni ukus i stil. Ponosite se svojim životnim dostignućima.Velike su šanse da ste dugonogi ili da, makar, imate ogromnu kolekciju cipela koje volite i čuvate kao da su živa bića. U ljubavi ste veoma nezavisni, tako da se vaš partner mora naviknuti da je on na poslednjem mestu kada imate slobodan dan. To nije nimalo neobično, jer ljiljan je jedan od retkih cvetova koji sami sebe oprašuju!

Pitanje za vas, dragi čitaoci, glasi:

Kakva ste osoba, ako je vaš omiljeni cvet ljiljan lala?

Priča o slavnoj "Holanđanki" (5/15)

Nije samo Mehmed Osvajač bio zadivljen lalama. I njegovi su naslednici pokazivali živo zanimanje za ovaj cvet - najviše od svih njegov čukun unuk, Sulejman Veličanstveni.



Istorijske činjenice pokazuju da su lale za vreme njegove vladavine dostigle najveću popularnost. Toliku da su se brojni baštovani, primetivši da se divlje vrste lala lako hibridizuju, sve više upuštali u taj posao, mada su morali da budu jako strpljivi. Da bi se pokazala boja hibrida, trebalo je da čekaju sedam godina. A lale boje sumpora, boje rđe i cinober su bile posebno moderne.

Za tako veliki uspeh, lala može da zahvali i činjenici da su u to vreme zakoni koji su branili umetničku interpretaciju živih bića ublaženi. Time su lale postale najčešće korišćen motiv u osmanlijskoj umetnosti. Bilo ih je svuda, čak i na odori samog sultana.

Grupa 5.
KASNA JEDNOSTRUKA (Single Late)

Lale ove grupe cvetaju poslednje, krajem aprila i maja; zato se često nazivaju majskim lalama. Deluju impresivno, jer su više od lala svih ostalih grupa i imaju veliku cvetnu glavicu, ovalnog, čak i četvrtastog oblika. Ima ih u svim mogućim bojama, od bele do gotovo crne, a često budu dvobojne ili melanž.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (4/15)

S obzirom da nijedan antički pisac ne spominje lale, verovatno je da su one u Anadoliju došle sa Turcima Seldžucima, u 12. veku pod imenom لاله ("laleh"). Ova reč, napisana arapskim pismom, ima ista slova kao reč Alah, pa ne čudi što je cvet brzo postao sveti simbol.

I jedan je turski pesnik pevao o lalama pod velikim lirskim uticajem, gle čuda, slavnih persijskih pesnika, pre svega Saadija iz Širaza. Pesme su potpisivane pseudonimom Avni iza kojeg se krio niko drugi do Mehmed II, osmanlijski sultan, mnogo poznatiji kao Mehmed Osvajač. Ovaj je vladar u 21. godini osvojio Konstantinopolj, čime je označen pad Vizantijskog carstva.

Kada je grad postao Istanbul, jedna od prvih naredbi sultan Mehmeta II je bila da se širom grada, svuda gde je bilo praznog mesta, posade vinova loza, stabla voća i cveće. U novim parkovima i vrtovima sultan je zahtevao da se posade, pre svega, lale.



Iz zapisa dvorskog istoričara i sultanovog hroničara Tursun Bega saznaje se da je i sam sultan bio vrsan baštovan i da je svoje slobodno vreme najradije provodio u vrtovima Topkapi palate.

Posetioci koji su u to vreme dolazili u Istanbul bili su zadivljeni kontrastom istanbulskih vrtova u odnosu na italijanske, francuske i engleske zvanične parkove.


Grupa 4.
DARVINOV HIBRID (Darwin Hybrid)

Lale ove grupe su nastale kao rezultat ukrštanja lala druge dve grupe: fosteriana i Single Late. Nastale su u Holandiji pedesetih godina prošlog veka. Izgledaju upravo kao na slici koju većina nas ima u glavi kada pomisli na lalu: cvet veoma visoke stabljike, blistave boje i zadivljujuće veliki (u punom cvatu ima prečnik do 17 cm). Nije zato iznenađujuće što se ove lale smatraju istinskim primadonama u porodici tulipana.
Srećemo ih u gotovo svim bojama, uključujući i dvobojne primerke sa prugicama, pegicama i naznačenim ivicama.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (3/15)

Lala je zaista poseban cvet. Ne samo da je bila osnovna tema brojnih legenda, već su je i persijski umetnici i pesnici smatrali muzom.

U jednom od svoja dva glavna dela, verovatno najpoznatijem i svakako najuticajnijem proznom delu persijske književnosti, zbirci pesama i priča, „Ružičnjaku“ (Đulistan, گلستان), slavni persijski pesnik 13. veka Abu-Muhamed Muslihu-ud-Din Mušrif ibn-Abdulah Širazi, poznatiji pod književnim pseudonimom Saadi piše:

"Zeleni proplanak sa slatkovodnim potocima,
Na granama ptice milozvučno cvrkuću
Proplanak pun raznobojnih lala,
A grane iskićene raznovrsnim plodovima.
Vetrić u senama drveća
Razastro ćilim šareni."



Grupa 3. 

TRIJUMF (Triumph) 

Ubedljivo najbrojnija grupa. Lale ove grupe su nastale ukrštanjem ranih i kasnih jednostavnih lala, pa su cvetovi jednostavni, sa 6 latica, oblika čaše i cvetaju sredinom proleća. Najbolje uspevaju kada se sade u unutrašnjem prostoru.Visoke su od 35 do 60 cm. 

Priča o slavnoj "Holanđanki" (2/15)

Uzgoj lala je počeo u Persiji, verovatno u 10. veku. Tada su se u vrtovima pojavili rani kultivari nastali hibridizacijom divljih vrsta kako bi se dobile željene karakteristike.

Po persijskoj legendi prva lala je procvetala iz krvi ljubavnika Farhada i Širin. 

Prostodušni kamenorezac Farhad zaljubio se u princezu Širin i poželeo da osvoji njeno srce. Ali zašto bi princeza obratila pažnju na takvog sirotana, kada ga nikad nije videla, niti čula za njega? Zato je Farhad otišao u brda i na svojoj fruli stvarao divnu muziku u čast Širin. Seljani su u njegovoj muzici osetili toliku želju, ljubav i strast da su odlučili da pomognu da se dvoje mladih upozna. Njihove su namere doprele do grada. I tako se jednog dana princeza, zajedno sa svojom dvorskom damom, obrela u šumi, gde je začula divnu muziku, srela mladića i zaljubila se u njega. 

Kada je Šah, princezin otac, saznao da se njegova jedina kćer zaljubila u mladića iz tako niskog društvenog staleža, nije bio nimalo srećan. On je video da Širin istinski voli Farhada, ali je nepokolebljivo smatrao da njemu nije mesto na dvoru. Šah je bio pametan roditelj i znao je da ako ćerki zabrani da se viđa s momkom, da će je nepovratno izgubiti. Zato je skovao ovakav plan. Daće Farhadu zadatak, takav kakav niko nikada nije uspeo da izvrši. S obzirom da je Farhad jedan sasvim običan zanatlija, neće ga ni on ispuniti. Ali će Šah pokazati dobru volju obećanjem da će ispunivši zadatak, momak biti nagrađen princezinom rukom. Šahovom lukavstvu ovde nije bilo kraja. On je prepustio princezi da zada zadatak kakav želi.

Tako je princeza otišla do Farhada i zamolila ga da iskopa kanal kroz planinu. I to ne bilo kakav kanal, već kanal 6 kopalja širok i 3 koplja dubok, dugačak čak 40 milja.

Farhad nije ni trepnuo, uzeo je svoj alat i uputio se u brda.



Neumorno je radio godinama. Od samog svitanja do kasnog sumraka momak je kopao i kanal je napredovao. Princeza ga je tajno posećivala, posmatrala ga kako radi i sve se više zaljubljivala u njega.

Jednog dana do Šaha je stigla vest da je Farhad skoro završio zadatak. Šah je shvatio da se njegov isprva veoma mudar plan neće ostvariti, pa je pozvao svoje lukave vezire da se posavetuje s njima šta da radi.

Dogovorili su se da pošalju jednu princezinu sluškinju da Farhadu saopšti da je princeza umrla, nadajući se da će time mladiću slomiti srce, pa će napustiti radove.

I tako je sluškinja slagala Farhada da je Širin umrla. On ispočetka nije verovao, ali ga je ona ubedila. Skrhan bolom, mladić se ubio vlastitom lopatom; njegova je krv potekla iskopanim kanalom.

Kada su vesti došle do princeze, ona je otrčala u planine da se uveri da li je to istina. Kada je ugledala umrlog Farhada, oduzela je sebi život. Tamo gde su njihova tela ležala jedno uz drugo, njihova tamno crvena krv je padala na zemlju i svaka se kap pretvarala u cvet lale, pokazujući tako svima da će njihova ljubav trajati večno.

Grupa 2.
RANA DVOSTRUKA (Double early)

Lale ove grupe imaju dvostruki cvet oblika činije širok oko 8 cm. Upravo zbog takvog oblika, dvostruke lale se često nazivaju božur-lalama. Biljke obično narastu do 30 - 40 cm. Čvrstom vodootpornom stabljikom uspešno se suprostavljaju prolećnim pljuskovima i, po pravilu, traju duže od svojih sestrica, ranih jednostrukih lala. Cvetaju u beloj, žutoj, narandžastoj, crvenoj i ružičastoj boji. Krase rano-do-srednje prolećne vrtove, naročito ako se sade u grupama od 10 do 15 jedinki, ili okružene nekim drugim lukovicama.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (1/15)

Do tada nepoznata reč tulipa (ili tulipant) koja se pojavila u engleskom prevodu "Pisama iz Turske" ušla je u ovaj jezik iz francuskog, gde se koristila u dva oblika: novijem - tulipe i zastarelom - tulipan. Ide li se dalje u potrazi za poreklom, stiže se do otomanskoturske reči tülbend ("gaza") koja je sasvim sigurno nastala od persijske reči دلبند‎ delband ("turban"). Smatra se da je razlog za ovu vezu upravo to što oblik cveta tulipana podseća na turban.

Pojedini izvori, međutim, ostavljaju mogućnost da je usput došlo do greške u prevodu. Naime, u 16. veku u Otomanskom carstvu vladala je moda da se u turban zadene cvet tulipana. Moguće je, dakle, da je prevodilac prosto pobrkao cvet i pokrivalo za glavu.
Ovome u prilog ide i činjenica da Turci tulipan zovu lale.



Sećate se diplomate Bizbeka?

Bizbek je lukovice doneo iz Konstantinopolja i predao ih Šarlu Deleklizu, tadašnjem upravniku bečke Botaničke bašte. Ovde su lale cvetale pod veštim nadzorom ovog, verovatno najuticajnijeg hortikulturiste 16. veka, poznatijeg pod njegovim latinskim imenom Karolus Kluzijus.

Uskoro je Kluzijusova slava privukla pažnju Univerziteta Lajden u Holandiji, koji ga je nagovorio da postane kurator botaničkog vrta tog univerziteta.
Oktobra 1593. Kluzijus i lukovice stižu u Lajden. Nekoliko meseci kasnije, u proleće 1594, procvetala je prva lala ikad u Holandiji.

Ostalo je istorija.

Danas, kada postoji čak nekoliko hiljada varijeteta, hortikultura se "bori" sa njihovom klasifikacijom. Jedna od najpopularnijih sve lale deli u 15 grupa (divizija) uglavnom na osnovu morfologije cveta i veličine biljke.

Grupa 1. 
RANA JEDNOSTRUKA (Single early) pravi je simbol proleća. 

Lale ove grupe imaju jednostruki cvet oblika čaše koji nije širi od 8 cm. Smatra se biljkom srednjeg rasta (od 25 cm do 45 cm). Zahvaljujući jakoj stabljici, odoleva kišama i vetrovima; potpuno se otvori pri sunčanom vremenu. Voli zato područja sa hladnim zimama i veoma suvim letima. Cveta u čitavom spektru boja: od bele do tamno ljubičaste. Osim što je divan ukras u rano-do-srednje prolećnim baštama, ima i dodatni kvalitet - neki varijeteti veoma  lepo mirišu.

Mala škola hortikulture - pokušaj drugi

Prva Mala škola hortikulture neslavno je okončala.
Možda ne baš okončala, ali joj se nastavak trenutno ni ne naslućuje.
Upravo zato, ili uprkos tome (dilema još traje), autorka se hrabro i pre svega, bez imalo stida, upušta u (glanc) novu avanturu.
A da ovog puta bude više sreće, koristi provereno dobro rešenje - promenu imena.

Dobrodošli u Školicu hortikulture!



Ožje Gilen de Bizbek/Auger Gislen de Buzbek (1520-1592) bio je flamanski pisac, humanista i diplomata u službi Ferdinanda I, iz kuće Habzburga. Bio je poznat po izvrsnom obrazovanju i znanju šest jezika. Osim maternjeg flamanskog govorio je i latinski, italijanski, francuski, španski, nemački i slovenski.

Godine 1554. Ferdinand ga imenuje za ambasadora kod Sulejmana Veličanstvenog, vladara Osmanskog carstva. U toj misiji, povremeno veoma opasnoj, Buzbek provodi osam godina.
Svoja povremeno dramatična, ali veoma bogata i sadržajna iskustva iz misije, Buzbek je sabrao u četiti pisma na latinskom jeziku.

Njegov epistolarni putopis "Pisma iz Turske" jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba.

Kao istinski herbalista Ožje je u Turskoj nalazio vremena čak i za istraživanje biljnog sveta. Upravo on je zaslužan za prenošenje danas veoma popularnog cveta u zapadnu Evropu, jer je sa istoka doneo njene lukovice.

U "Pismima iz Turske" Evropljani prvi put nailaze na reč "tulip".