Prolećno spremanje: Ultimativni vodič za sređivanje računara

Proleće je stiglo, a ako želite da lepo majsko vreme dočekate sa sređenim i organizovanim računarom, savetujem vam da krenete na vreme, direktorijum po direktorijum. Samo pregledanje tekstova, brisanje slika i slaganje datoteka će vam pasti lakše i ići brže ako se u startu dobro organizujete. Taktika koja se pokazala kao najproduktivnija jeste čeklista. Zapišite sve biljčice koje ste tokom jeseni i zime ćušnuli po strani, uključujući i one koje ste gotovo već zaboravili, i onda čekirajte jednu po jednu kada ih završite. Ne samo da ćete na ovaj način sigurno srediti svaki čošak, već ćete se i osećati bolje, jer je psihološki efekat čekiranja obavljenih stvari sa liste dokazano sjajan način za podizanje produktivnosti.

- ideja preuzeta odavde - 

1. 

Direktorijum: Blog

Poddirektorijum: U radu

Datoteka: Žuti jasmin

Zimski (žuti) jasmin (Jasminum nudiflorum) je biljka koju sam primetila i slikala 24. februara u 15:55 vraćajući se sa posla kući. Na gotovo golim granama pomalo sramežljivo rasli su lepi žuti cvetovi dokazujući tvrdnju da priroda nikad ne miruje. 

Ovaj svake pažnje vredan prethodnik prolećnih lukovica i svima poznate forzicije, svakako je zaslužan što mi se činilo da je je tih nekoliko grmova zasađenih uz sam trotoar unelo duh proleća u ulično sivilo. 

Slagala bih kad bih rekla da me njegov miris pratio do kuće.

Zimski jasmin je naime jedina vrsta jasmina koja ne miriše.

Prim.prev.

Ali Henri nije bio ni izbliza tako ponosan. Njegov osećaj straha pretvorio se u puku borbu za preživljavanjem.Zbog toga je Henri, nakon što ga je prvog dana škole Čaz Preston pretukao zbog ručka, svakog dana davao ručak Šeldonu. Osim toga, ostvario je i malu dobit na toj transakciji, jer je s dna Šeldonove kutije na putu kući uvek uzeo pet centi. Henri je jednom nedeljnon od novozarađenog novca za ručak majci kupovao crveni ljiljan, njen najdraži cvet, jer se malo osećao krivim zato što nije pojeo ono što je ona pripremila s puno ljubavi, ali uvek je to nadoknadio cvetom.

"Hotel na uglu gorkog i slatkog", Džejmi Ford

Crveni ljiljan, dakle. Dobro.
Evo crvenog ljiljana (Lilium asiaticum). Kultivar 'Black out', možda?

izvor

Nisam sasvim sigurna. Da ipak proverim u originalnom tekstu?

Henry stops halfway to school to give his lunch to his friend Sheldon Thomas, a black street musician who plays jazz on his saxophone. Henry has made this a pattern, since a bully named Chaz Preston always beats Henry and steals his lunch if he brings it with him to school. In exchange for the lunch, Sheldon always gives Henry a nickel from his music profits, which Henry uses to buy a starfire lily for his mother once a week.

Starfire lily? Dobro.
Evo kako, na prvi klik, izgleda taj cvet. 

 izvor
Bogami, i na drugi klik, i na treći....

OK??? 

Razmišljam: - Kako onda izgleda scena koja je u knjizi opisana rečenicom: "Za uho je zataknula sveži crveni ljiljan koji joj je Henri kupio na pijaci."

Čudno, zar ne?
Nastavljam sa kliktanjem.

U potrazi za rešenjem upadnem u raspravu nekih američkih baštovana hobista koja počinje sa: "Star lily ne postoji, možda ste mislili na Star gazer lily?"

izvor

Možda i jesam, mislim se ja.
Boja ovog kultivara je doduše crveno-ružičasta, ali ko još za takvu preciznost mari.

Ne vredi! I dalje me kopka originalni, donekle fantomski, termin "star lily".
Vraćam se na osnovnu pretragu i nakon desetak sličica ružičastih cvetova nailazim na 

 izvor

Ura! Crveno!

Ali...... sa velikom žutom sredinom?!

I u tom času odlučim da odustanem od svih daljih aktivnosti.
I na tom mestu shvatim da kada porastem, sasvim sigurno neću biti prevodilac.
Nije ti, brate, to za mene.

Ponovo radi b(iblioteka)

- Šta kaže? - Otac se okrenuo prema majci, koja je virila iz kuhinje. Zbunjeno ga je pogledala i samo slegnula ramenima, te se vratila kuvanju - mirisalo je na kolač od vodenog kestena. Otac se ponovno okrenuo prema Henriju i odmahnuo mu da ide u školu.

"Hotel na uglu gorkog i slatkog", Džejmi Ford

Demonstracija moći

Vodeni kesten, malabar kesten, gvajanski kesten, francuski kikiriki, drvo zaliha, monguba - ovo tropsko drvo je  najpoznatije je kao drvo novca ili (rečna) pahira.

Izuzetno lepog, neobičnog stabla sa granama (tri ili pet, nikada četiri) isprepletenim u pletenicu u svom prirodnom okruženju (močvarnim predelima Centralne i Južne Amerike), naraste i do 18 metara, u sobnim uslovima do 2 metra, a kao bonsai drvo do 60 cm.

Ima sjajne zelene palmaste listove podeljene na pet delova, koji dolaze na dugoj lisnoj peteljci.
Ima i prelep cvet, kremasto bele boje skupljen u veliku metličastu cvast sa uskim laticama koje se otvaraju poput kore od banane. Plod podseća na kokosov orah i ima ukus kikirikija.


Pahira (Pachira aquatica) izvor 1 izvor 2

Prema feng šuiju, pahira pozitivno utiče na posao i donosi novac, kao i zdravlje i sreću.
Ako se u isprepleteno stablo stavi kovanica donosiće novac, a ako se na nju vežu crvene i zlatne trakice donosiće sreću u dom. Pet delova lista  simbolišu 5 feng šui elemenata: metal, drvo, vodu, vatru i zemlju, te pahira ima sposobnost da zameni i aktivira slabije elemente ili unese elemente koji nedostaju u domu.

Budleja (Molim?)

Listopadni, veoma robusni žbun, ponekad jako visok, povijenih grana, zelenih naspramnih, eliptičnih listova zašiljenih na vrhu i gustih cvasti sa cvetovima čija se boja kreće od bele do tamnoljubičaste veoma je čest u baštama i parkovima i van svojih prirodnih staništa u provincijama Sečuan i Hubej u Kini i Japanu, jer je jako otporan (pa raste tamo gde druge biljke ne mogu, ili ne žele) i dekorativan.


Budleja (Buddleja davidii) izvor 1, izvor 2

Rodu Buddlеја dao je naziv Line po engleskom svešteniku i botaničaru Adamu Budlu, a ime vrste davidii izvedeno je iz prezimena francuskog misionara, zoologa i botaničara Armanda Davida koji je poslao prve primerke iz Istočnog Tibeta u Muzej istorije prirode u Pariz.

Zovu ga plavim, letnjim ili kineskim jorgovanom, a pošto snažno privlači leptire u narodu je poznat i kao Leptirov žbun.

Iz pouzdanih izvora saznajem da leptiri najviše vole ljubičasto-ružičaste cvetove.

Kanadska štapika (Kanadska ko?)

Za ovu višegodišnju biljku se zna da potiče iz Severne Amerike, ali se ne zna kako se odomaćila i to najviše po nizijskim šumama vrba i topola. Često se sreće uz puteve, u jarkovima, pored živica, u rečnim i ritskim šikarama, u barskim vrbacima, u veštačkim širokolisnim šumskim plantažama, a gaji se i po baštama i parkovima.

Uočljiva je i lako se prepoznaje: po obilju duguljastih listova obično prekrivenih dlačicama koji su po obodu testerasti i po mnogobrojnim zlatnožutim cvetnim glavicama što obrazuju piramidalnu metlicu.


Kanadska štapika (Solidago canadensis) izvor 1, izvor 2

Ono što mi zovemo: zlatnica, zlatni prut, čelebi-grana, štapika, zlatna rozga ili dremavica, svet poznaje pod engleskim nazivom kanadska zlatošipka (Canada goldenrot).

Iz teksta "8 Goldenrod Fun Facts" saznadoh da je ova biljka nacionalni cvet Alabame, Kentakija i Nebraske, ali i da u rodu Solidago postoji jedna vrsta čiji su cvetovi bele boje - Solidago bicolor.

To i ne bi bilo toliko zanimljivo da Solidago bicolor neki ne zovu "white goldenrod", a neki "silverrod".

Ljubazno molim da se dogovorite. To što smo skromne pa ne insistiramo na onoj "narodnoj": Dijamanti su devojčin najbolji prijatelj! ne znači da imamo dilemu: Belo zlato ili srebro?

Slatinska žumenica (Slatinska šta?)

Kada sam otkrila da se pod nazivom slatinska žumenica krije lobularija velikodušno sam sebi dodala još pola poena na rezultat postignut u prethodnom postu, s obzirom da, ako već ništa drugo, ono makar poznajem cvet. Uostalom, kako da se čovek snađe u tom mnoštvu imena: primorska češljika, alisum, gromotulja, snežnik, medeni cvet, rušeljka, kamenita trava....

 
Slatinska žumenica (Lobularia maritima) izvor

Kao divlja forma raste na Mediteranu i Kanarskim ostrvima, a zbog svojih je sjajnih osobina veoma cenjena i u hortikulturi. Dekorativna i otporna na mraz, dugačkih i špicastih listova, sitnih cvetova bele, roze, žute ili ljubičaste boje čiji intenzivan miris podseća na miris meda, lobularija odlično prekriva površine na kojima se gaji, i to od ranog proleća čak do kasne jeseni.

Sada zapravo i ne čudi zašto se našla među "8 nezahtevnih biljaka za balkon" u tesktu pod nazivom "Ove će vam biljke sve oprostiti".

Pa ko da propusti priliku da ispuni još jednu ček-listu? 

Ček-lista

Tragajući za podacima o cvetu iz prethodnog posta naletim na tekst pod naslovom "Kako da svoju baštu učinite očaravajućom" i podnaslovom "15 biljaka koje će leptiri obožavati".

Priznajem, slaba sam na te "brojčane" naslove, pogotovu kada se u njima spominje cveće i sve što počinje sa "X cvetova koji će....." potpuno me raspameti, pa ja, brže-bolje, odmah krenem da se preslišavam koju biljku znam, koju ne znam, o kojoj sam pisala, o kojoj nisam...

Pa što bi ovo sada bilo imalo drugačije?

 izvor

Evo rezultata moje analize:

1. RAZLIČAK (post Prirodne plavuše),

2. EHINACEJA (Jesenji vrt - kandidat četvrti),

3. LEPA KATA (Jesenji vrt - kandidat drugi),

4. LIJATRIS (Pitanje),

5. JORGOVAN (Jorgovan Obični),

6. BUDLEJA (Molim?),

7. LAVANDA (Vrsne Asistentkinje Majčice Prirode),

8. MAJČINA DUŠICA (ponovo VAMP),

9. ŠEBOJ (O šustiklama, šnenoklama i još koječemu - uspomena peta),

10. KOSMOS (Pogovor na prethodni post),

11. SLATINSKA ŽUMENICA (Slatinska šta?),

12. ORLOVI NOKTI (Nokti Orlovi),

13. LOBELIJA (A moj rodni grad, on ti je uvek isti - najlepši na svetu),

14. HRIZANTEMA (Veliko finale),

15. KANADSKA ŠTAPIKA (Kanadska ko?).



12/15 (dvanaest od petnaest) - Nos mi je bezmalo u oblacima.

Pitanje

Koliko li je samo hodala. A onda se, pre dve nedelje, jednostavno srušila prelazeći s jedne strane dnevne sobe na drugu, kao da je pod najednom dobio veliku privlačnu silu i brzo je povukao k sebi. Vaza puna plamenih zvezda, zvončića i velikih modrih lobelija odrezanih s divljih rubova dvorišta iza kuće kliznula joj je kroz prste kao da je nauljena. Prizemljila je muklo bubnuvši na orijentalni sag i na vuni vodom nacrtalaa mrlju za koju se Alisa klela da joj još uvek vidi obris.

"Težina neba", Trejsi Gazmen

Zvončići i lobelija - poznata stvar

Prekidam čitanje i na Internetu tražim nepoznati cvet. Razgledam ponuđene fotografije. Brzo prelazim preko botaničkog opisa (zeljasta višegodišnja biljka; pripada porodici glavočika; razvija se iz malih okruglih lukovica; ima uspravno i tanko stablo, sa gustim vlaknastim, sabljastim, mekim listovima, jarkozelene boje, koji niču u proleće, a u jesen postaju bronzane boje; može da poraste u visinu do 100 centimetara; može da se gaji u velikoj saksiji ili u vrtu kao baštenska biljka pojedinačno ili u kombinaciji sa biljkama širokih listova, jer ima vertikalnu formu; koristi se i kao rezano cveće u cvetnim aranžmanima i kao suvo cveće; tada ima miris vanile) i tražim, meni zanimljivije, informacije (latinski naziv Liatris spicata; naziv plamena zvezda dobila je zato što oblik cvetova podseća na plamteće zvezde (dobro?); potiče iz Severne Amerike, gde raste u vlažnim prerijama i na livadama, pa je zovu i prerijsko pero (dobro!); cvetovi su smešteni u duge, uspravne klasove; cveta od juna do septembra i to od vrha, što je čini različitom od drugih; cvetovi su joj bele, ljubičaste ili roze boje).


Plamena zvezda/Prerijsko pero
(Liatris spicata) izvor

Okrećem se ka N. koja, udobno zavaljena u fotelju, zamišljeno čita neku svoju knjigu.
- Šta misliš, koje boje su cvetovi plamene zvezde? - prekidam je u čitanju, bez oklevanja.
Podiže pogled i kao iz topa kaže: - Plave!
- Plave? - Nespremno dočekujem takav odgovor. - Otkud ti ta ideja? Prva asocijacija na reč plamen ti je plava boja?
- Nije, ali mislim, kad već to pitaš, sigurno nije crvena, žuta ili narandžasta.

Pošteno. Kakvo pitanje, takav odgovor.

Vreme čitanja

U sinoćnoj televizijskoj emisiji, na pitanje voditelja da preporuči knjige za čitanje, gost odgovara: "Nemam preporuku. Čitajte ono što vam prija."

I ja to činim.

Gostinjska soba, ako je uopšte imala tu funkciju, bila je tri puta veća od njene sobe u studentskom domu. Veliki krevet bio je smešten uz zid između dva prozora izbledelih zavesa boje kafe koje su dodirivale pod. Većinu prostora na suprotnoj strani zauzimao je ormar s volutom izrezbarenom arabeskama. Uz posteljinu je prianjao ustajao miris slatkog parfema, dašak tuberoze ili gardenije.

"Težina neba", Trejsi Gazmen

Tuberoza (Polianthes tuberosa, Agave amica) izvor


Asteci i Marija Antoaneta

Pre skoro 600 godina Asteci su gajili veoma dekorativnu biljku mesnate lukovice iz koje su prvo nicali dugački i uzani listovi skupljeni u rozetu. Zatim se iz centralnog dela lukovice pojavljivalo cvetno stablo visoko i do punog metra koje se završavalo retkom i labavom cvasti. Na kraju su se razvijali cvetovi, šestodelni, beli, a u otvaranju nežno roze boje, jednostavni ili dupli, nalik malim voštanim levcima. Miris je bio prijatan, veoma snažan, čak opojan.

U astečkim baštama, početkom XVI veka tuberozu otkrivaju Španci i nose je sa sobom u Evropu. Ubrzo nakon što je stupila na tlo starog kontinenta, tuberoza postaje obavezan deo Mesečevih bašti, kolekcija belog cveća, koje je oslobađalo svoje opojne mirise tek posle sumraka. Ove bašte obožavale su mnoge viktorijanske dame koje su se sklanjale sa sunca kako bi sačuvale tada visokocenjen mlečno beli ten.

Neodoljiv miris tuberoze pokreće maštu majstora parfimerije još od XVII veka. Francuska kraljica Marija Antoaneta je koristila parfem Sillage de la Reine (Buđenje kraljice), koji se pravio od tuberoze, narandžinog cveta, sandalovine, jasmina, irisa i kedra.

Nešto razmišljam, da (kojim slučajem) živi u današnje vreme, Marijin izbor bi verovatno bila Živanšijeva Organza.