Zimi o letu - sećanje treće

Come a casa

Postoje tako neka mesta na kugli zemaljskoj, na kojima nikada niste bili, ali vas to ne sprečava da kada se na njima jednom nađete, gotovo odmah osetite tako prijatno, opušteno i srećno, kao da ste kod svoje kuće. U najlepšem mogućem smislu.

Ovo ostrvo je za mene definitivno jedno od takvih mesta.

.

Posle pustošenja Vandala ostrvo dolazi pod vlast Vizantije, koja masovno uvodi hrišćanstvo. Slabljenje Vizantije koriste Saraceni koji gusare ovim oblastima više od dva veka i time teraju stanovništvo na povlačenje u unutrašnjost. U atmosferi zatvorene i primitivne kulture na ostrvu se javlja niz samostalnih oblasti, koje uskoro padaju pod uticaj Đenove. Uz povremene upade vojne države Pize ovakvo stanje ostaje do kraja 13. veka. Đenovu će istisnuti Normani sa Sicilije. Papa Bonifacije VIII. daje 1297. ostrvo u feud aragonskom kralju Jakovu II. Aragonska je dinastija tek u 14. veku utvrdila svoju vlast na Sardiniji nakon 70 godina ratovanja.

Zimi o letu - sećanje drugo

Bellezza misteriosa

Od raskošnih uvala na severo-istoku, preko katalonski začinjenog severozapada i vetrovitih plaža punih flamingosa, pa duž južnih dina i stenovitog istoka, na ovom veoma starom ostrvu prigrle vas najpre obale, a zatim blage ravnice što se vrlo brzo i naglo pretvaraju u bregove i brda, a u jednom svom delu i u jako visoko planinsko područje gde se, na više od 1800 m visine,  smestila Punta del Marmora da vekovima nemo posmatra sukobe osvajača i meštana.



Oko 1000. godine pre nove ere obalna područja naseljavaju Feničani. Posle pet vekova dolazi do velikih pobuna lokalnog stanovništva što je živelo u unutrašnjosti, pa Feničani vlast nad ostrvom prepuštaju Kartaginjanima koju sledeća tri veka razvijaju svoju civilizaciju i od Sardinije stvaraju važnu žitnicu. 

Da kolonizuju ostrvo pokušali su i stari Grci, ali bez uspeha.
Ono što Grcima nije pošlo za rukom, jeste Rimljanima (238. god. p.n.e.), koji ovim delom Sredozemnog mora suvereno vladaju narednih sedam vekova. Rimska vladavina, dalekosežna i duboka, dovela je vremenom do potpune latinizacije stanovništva.
U 5. i 6. veku ostrvom vladaju Vandali.

Zimi o letu - sećanje prvo

Ne verujem da postoji bolje vreme za slatka prisećanja na leto, more, plaže, pesak i uživanje od hladnog/vetrovitog/maglovitog/kišnog/tmurnog decembarskog dana.

Pa da počnemo...

Rettangolo mediterraneo

Gotovo u samom centru Sredozemnog mora, poput velikog pravougaonika, prostrlo se jedno magično ostrvo dozvolivši talasima dva mora da ga zapljuskuju, dok ono svojom istočnom stranom pozdravlja sunce koje se budi, a zapadnom ga ispraća u san, prizorima koji malim smrtnicima, što ga stalno pohode, gali dušu i boji ih, čas radošću, čas setom.



U ovaj su se mali raj u 12. veku pre Hrista, otprilike u vreme kada su srednju Italiju naseljavali Etrurci, doselila iberijska plemena i postavila temelje autohtone sardinijske kulture, koju su ovekovečili nuragi.



Nuragi su megalitske građevine od grubog ili malo tesanog kamenja slaganog bez ikakvih veziva, oblika valjkastog tornja nalik na košnicu, koje nisu imale temelja, mada su bile visoke i do 20 metara. Istorija je u nedoumici da li su nuragi služili kao svetilišta, rezidencije vladara, vojna utvrđenja, svečane dvorane ili pak granične citadele pojedinačnih gradova-država.

Po svojim prvim stanovnicima - Sardima, ostrvo dobija ime Sardinija.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (15/15)

Procenjuje se da na teritoriji od centralne Azije do Španije i Portulagije raste oko 150 vrsta divljih lala. Neke od ovih "pravih" vrsta kultivisano je na umerenom nivou, dok se za najveći broj interesuje tek nekolicina entuzijasta.

Svedoci smo da poslednjih godina ubrzano raste interesovanje za ove lale, što je svakako posledica nestajanja čitavih vrsta zog velikih promena i zagađenja životne sredine.


Grupa 15.
BOTANIČKE LALE (Botanic Tulips)

Botaničke lale imaju prirodan izgled. Cvetaju u rano proleće i svojim vedrim bojama privlače pažnju svih. Čini se da čim se posade, odmah procvetaju. Drže se tla, ne rastu mnogo visoko i ne boje se vetra i lošeg vremena.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (14/15)

Grupa 14.
KASNA DVOSTRUKA (Double Late)

Lale ove grupe cvetaju krajem proleća i svojim višestrukim laticama svaki vrt učine romantičnim. Utisak božanskog donose pojedini kultivari koji imaju delikatan slatkast miris.

Zbog oblika cveta poznate su i pod nazivom "božur lale".

Priča o slavnoj "Holanđanki" (13/15)

Grupa 13.
GREGOV TULIPAN (Greigii tulip)



Dvobojnim laticama svojih cvetova Gregorovi tulipani deluju graciozno naspram svog, zbog ljubičastih pruga, neobičnog i upečatljivog lišća. 

Ove su lale prava radost u sunčanom vrtu. Cvetaju u aprilu i maju, na relativno kratkim stabljikama. Na punom suncu cvetovi se širom otvaraju u cvetove oblika čaše. Dok sunce prolazi, latice se ponovo savijaju za veče. 

Latice cvetova tulipana Greigii su često šiljaste. To mogu biti nijanse bele, ružičaste, breskve, žute ili crvene. Takođe se može pronaći cveće koje je obojeno u dve nijanse ili je prugasto. 

Priča o slavnoj "Holanđanki" (12/15)

Grupa 12.
FOSTER LALA (Fosteriana tulip)



Fosteriana tulipani cvetaju u rano proleće velikim cvetovima u obliku čašica, širokim laticama vedrih boja. Listovi su takođe veliki i povremeno imaju ljubičasto smeđe oznake koje daju kontrastnu dimenziju.

Na punom suncu, kada se potpuno otvori, cvet dostiže veličinu od 18 do 20 cm.
Impozantnom veličinom cveta ovi tulipani su s pravom zaslužili alternativni naziv Carski tulipani, o čemu svedoče najčešća imena kultivara: ´Crveni car´, ´Beli car´, ´Ružičasti car´, ´Narandžasti car´i sl.

Ako ih gajite u svom vrtu, kombinujte ih sa narcisima i preslicama. Ili ih prosto posadite u raznim bojama.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (11/15)

Grupa 11.

KAUFMANIJANA (Kaufmanniana hybrids)

Ove male tulipane koji rastu u divljini u Turkistanu sa Evropom je upoznala1877. godine holandska firma Van Tubergen. Od ove vrste su se tokom godina razvijali divni kultivari, što je rezultiralo krupnijim cvetovima, zapaženim po kontrastnim bojama. 

Tokom sunčanih sati u toku dana, cvetovi se širom otvaraju i daju potpuno drugačiji efekat boje nego kada su zatvoreni. Oblik cveta se takođe dramatično menja; kad se otvara, čini to po horizontali, pa podseća na sjajnu zvezdu.

Ili na lokvanj, pa ne čudi što se ove lale često nazivaju lokvanj lalama.

Neki hibridi imaju zanimljivo, pegavo lišće koje doprinosi njihovoj privlačnosti. Danas su cvetovi Kaufmanijane dostupni u gotovo svim bojama osim prave plave, uključujući blistave nijanse zlatno žute, ružičaste, ljubičaste, narandžaste i crvene boje. Unutrašnjost cvetova je  višebojna. Kao i sve prolećne lukovice, Kaufmanijana najbolje izgleda kada se sadi u grupama od najmanje pet ili 10. Ovi ranocvetni tulipani su posebno atraktivni kada se sade u kombinaciji sa drugim ranim prolećnim cvećem: krokusima i narcisima.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (10/15)

Grupa 10.
REMBRANT LALA (Rembrandt tulips)

Na mnogim slikama starih holandskih majstora prikazana je mrtva priroda, u kojoj su neretko glavno mesto imale dvobojne lale. Dvobojni tulipani imali su za osnovnu: crvenu, ljubičastu, ružičastu, čak i braon boju. Sekundarna bela ili žuta boja pojavljivale su se kao pruge ili plamenovi na osnovnim bojama.

U tim vremenima Holanđani nisu znali da su ove pomešane boje na laticama lala koje su dobile ime po slavnom Rembrantu posledica virusa koji su širile biljne vaši, pa su šareni tulipani postali toliko popularni da su čak prouzrokovali Tulipomaniju.



Kada se saznalo da ovu uzročno-posledičnu vezu, holandska je vlada zabranila prodaju zaraženih lukovica. Moderni Rembrantovi tulipani su potpuno zdravi, a njihovi živopisni cvetovi su rezultat pažljivog uzgoja. S obzirom da je njihova obojenost genetska, većina modernih Rembrant tulipana dolazi u samo nekoliko kombinacija boja. Najčešće su bele sa crvenim prugama ili žute sa crvenim prugama.

A ako vas muči kako da razlikujete Rembrant od papagaj lala, budući da i jedne i druge imaju raznobojne cvetove, evo smernica:

Cvetovi Rembrant lala imaju klasičan oblik čaše. Latice su sa ravnim ivicama. Cvetove krase dve boje: osnovna i sporedna.

Papagaj lale imaju veće, blistavije cvetove. Latice su poput peraja sa nazubljenim ivicama. Cvetovi mogu biti jednobojni, dvobojni ili višebojni. Umesto pruga, boje se mešaju jedna sa drugom bez definisanih ivica.

Sada vam ostaje samo da sačekate pravu priliku za demonstraciju ovih saznanja.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (9/15)

Grupa 9.
PAPAGAJ LALA (Parrot tulips)

Ukrštanjem lala iz grupe Kasno-cvetajućih sa nekim lalama iz Trijumf grupe nastale su lale neobičnih boja i zabavnih oblika. Latice ovih lala su nazubljene, narubljene ili, što bi rekle krojačice, nacigovane.

Kao pupoljak cvet je zelen, i kako raste čini se da će zauvek takav i ostati, ali kako vreme odmiče, cvet se širi poput perja papagaja i raskošne boje se pojavljuju. U tom trenutku postanu vidljivi i crn zvezdast centar i sjajno žuti prašnici. Kada je cvet izložen suncu duže vremena, toliko se otvori da prosto bude ravan.

Ova egzotična, lepršava, kasna lala sa velikim cvetovima biće zvezda svakog vrta i svake vaze.

Tulipan je simbol ponosa i slave. Crvenom lalom pokazujemo ljubav prema onome kome je darujemo. Ako sumnjamo da je ljubav neuzvraćena i bezbadežna, poklanjamo žutu lalu. Želimo li da pokažemo brigu, izabraćemo ružičastu lalu. Ljubičasta lala pokazuje kraljevsko dostojanstvo, a bela praštanje.



Šta pak znači tarot karta sa slikom lale, ostaje da se vidi nekom drugom prilikom.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (8/15)

Bez obzira na teške posledice "Tulipomanije" Holanđani nisu prestali da vole lale. Naprotiv, kao da je njihova opčinjenost ovim cvetom porasla. Lale se zato često sreću kao motiv na mnogim slikama tokom perioda poznatog kao "Zlatno doba holandskog slikarstva".



I dok je u Turskoj lala simbolizovala raj na zemlji i imala gotovo božanski status, u Holandiji  predstavlja kratkotrajnost života.

Grupa 8.
ZELENA LALA (Viridiflora)

Ove lale su jedne od najelegantnijih lala na tržištu. Razlikuju se od drugih po tome što su zelene boje sa naznakom drugih boja po ivicama latica, ili imaju zelenkasti odsjaj. Zato se često nazivaju zelenim lalama. Naziv Viridiflora potiče od dve latinske reči: 'viridis' - zelen i 'flos' - cvet. 

Javljaju se u obliku nevelikog (50) broja kultivara i cvetaju u kasno proleće. Zasađene uz zimzelene žbunove pružaju magičnu sliku.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (7/15)

Tokom druge polovine 16. veka lale su u Holandiji bile kolekcionarski predmet. Uzgajane su kao statusni simbol u vrtovima bogatih ljudi, obrazovane buržoazije, naučnika i aristokratije.

Tridesetih godina 17. veka cene lukovica određenih vrsta počele su da rastu. Rast je bio toliko brz i vrtoglav, da je na vrhuncu perioda koji je poznat pod nazivom "tulipomanija",  jedna lukovica koštala kao jedna kuća ili u današnjoj protivrednosti na desetine hiljada evra.

Tržište je početkom februara 1637. doživelo nagli i neočekivan slom.

U maju 1637. lukovice tulipana postale su gotovo bezvredne, pa je veliki broj ulagača ostao je bez sve svoje uložene imovine.



Grupa 7.

OBRUBLJENA LALA (Fringed tulips)

Ove lale imaju cvetne latice oivičene fino isečenim rubovima koji podsećaju na fine kristale kvarca ili kristale mraza na prozorima. Te egzotične resice prosto mame posmatrača da ih dodirne rukom kako bi se uverio da su prirodne. Cvetovi često imaju i iznijansirane latice. Ove lale cvetaju sredinom proleća i visoke su do 60 cm.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (6/15)

Era tulipana (tur. Lâle Devri) bilo je razdoblje mira u Osmanskom Carstvu. Trajalo je od sklapanja Požarevačkog mira 21. jula 1718. do ustanka Patrona Halila 28. juna 1730. godine. U tom je razdoblju vladao sultan Ahmed III.



Doba je nazvano po cvetu koji je u Osmanskom Carstvu bio simbol izobilja i popustljivosti. Tokom ovog razdoblja osmanski dvor, elita i visoki sloj društva bili su zaluđeni lalama. Uzgoj lala simbolično je oslikavao plemeniti položaj, povlastice i dokolicu. Gradile su se brojne palate za uživanje po francuskom uzoru, a na sultanovom dvoru, ispunjenom pesnicima i kaligrafima, organizovale su se zabave. Ovakav način života prenosio se i na sultanove glavne savetnike. U središtu tog novog pokreta bila je sultanova ljubav prema tulipanima, koja se širila čitavim carstvom.

Grupa 6.
LJILJAN LALA (Lily-flowered)

Lale ove grupe lako je razlikovati od lala prethodnih grupa. Svojim uskim "strukom" i špicastim laticama liče na ljiljane. Cvetaju krajem proleća. Nežna stabljika ih čini osetljivim na vetar. Neke su odlične kao rezano sveće; neke lepo mirišu. Koje god da su u pitanju, ljiljan lale su prosto božanstveno lepe. "Autonomnost" su dobile 1958. godine kada je ova grupa izdvojena od Darvin lala.



A sada je, čini mi se, pravo vreme za mali kviz.

Lala je vaš omiljeni cvet?
Ako je tako, onda ste vi jedna vesela i druželjubiva osoba, koju porodica i prijatelji prosto obožavaju. A kako i ne bi, kada ste dragi, pažljivi, dobronamerni, darežljivi i uvek spremni da pomognete! Obožavate putovanja i na njima obavezno steknete nove prijatelje. U svemu što radite, dajete svoj maksimum! Uvek željno iščekujete promene i lako im se prilagođavate.

Onoliko boja koliko ima na današnjim lalama, toliko boja ima u vašem ormanu, u kuhinji i životu. Uživate u šarenilu; volite i vunu i svilu, gorko i slatko, možda ste manekenka, a možda poslastičarka.

Možda je ljiljan pravi cvet za vas?
Ako je vaše srce osvojio "rajski cvet", vi ste dostojanstvena, saosećajna, dobra i poštovana osoba, koja voli da pomaže drugima i koju drugi vide kao majčinsku figuru. Iako ste majčinski tip, ne postavljate se kao gazdarica, pa poput jedinstvene lepote ljiljana i vi imate istančan modni ukus i stil. Ponosite se svojim životnim dostignućima.Velike su šanse da ste dugonogi ili da, makar, imate ogromnu kolekciju cipela koje volite i čuvate kao da su živa bića. U ljubavi ste veoma nezavisni, tako da se vaš partner mora naviknuti da je on na poslednjem mestu kada imate slobodan dan. To nije nimalo neobično, jer ljiljan je jedan od retkih cvetova koji sami sebe oprašuju!

Pitanje za vas, dragi čitaoci, glasi:

Kakva ste osoba, ako je vaš omiljeni cvet ljiljan lala?

Priča o slavnoj "Holanđanki" (5/15)

Nije samo Mehmed Osvajač bio zadivljen lalama. I njegovi su naslednici pokazivali živo zanimanje za ovaj cvet - najviše od svih njegov čukun unuk, Sulejman Veličanstveni.



Istorijske činjenice pokazuju da su lale za vreme njegove vladavine dostigle najveću popularnost. Toliku da su se brojni baštovani, primetivši da se divlje vrste lala lako hibridizuju, sve više upuštali u taj posao, mada su morali da budu jako strpljivi. Da bi se pokazala boja hibrida, trebalo je da čekaju sedam godina. A lale boje sumpora, boje rđe i cinober su bile posebno moderne.

Za tako veliki uspeh, lala može da zahvali i činjenici da su u to vreme zakoni koji su branili umetničku interpretaciju živih bića ublaženi. Time su lale postale najčešće korišćen motiv u osmanlijskoj umetnosti. Bilo ih je svuda, čak i na odori samog sultana.

Grupa 5.
KASNA JEDNOSTRUKA (Single Late)

Lale ove grupe cvetaju poslednje, krajem aprila i maja; zato se često nazivaju majskim lalama. Deluju impresivno, jer su više od lala svih ostalih grupa i imaju veliku cvetnu glavicu, ovalnog, čak i četvrtastog oblika. Ima ih u svim mogućim bojama, od bele do gotovo crne, a često budu dvobojne ili melanž.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (4/15)

S obzirom da nijedan antički pisac ne spominje lale, verovatno je da su one u Anadoliju došle sa Turcima Seldžucima, u 12. veku pod imenom لاله ("laleh"). Ova reč, napisana arapskim pismom, ima ista slova kao reč Alah, pa ne čudi što je cvet brzo postao sveti simbol.

I jedan je turski pesnik pevao o lalama pod velikim lirskim uticajem, gle čuda, slavnih persijskih pesnika, pre svega Saadija iz Širaza. Pesme su potpisivane pseudonimom Avni iza kojeg se krio niko drugi do Mehmed II, osmanlijski sultan, mnogo poznatiji kao Mehmed Osvajač. Ovaj je vladar u 21. godini osvojio Konstantinopolj, čime je označen pad Vizantijskog carstva.

Kada je grad postao Istanbul, jedna od prvih naredbi sultan Mehmeta II je bila da se širom grada, svuda gde je bilo praznog mesta, posade vinova loza, stabla voća i cveće. U novim parkovima i vrtovima sultan je zahtevao da se posade, pre svega, lale.



Iz zapisa dvorskog istoričara i sultanovog hroničara Tursun Bega saznaje se da je i sam sultan bio vrsan baštovan i da je svoje slobodno vreme najradije provodio u vrtovima Topkapi palate.

Posetioci koji su u to vreme dolazili u Istanbul bili su zadivljeni kontrastom istanbulskih vrtova u odnosu na italijanske, francuske i engleske zvanične parkove.


Grupa 4.
DARVINOV HIBRID (Darwin Hybrid)

Lale ove grupe su nastale kao rezultat ukrštanja lala druge dve grupe: fosteriana i Single Late. Nastale su u Holandiji pedesetih godina prošlog veka. Izgledaju upravo kao na slici koju većina nas ima u glavi kada pomisli na lalu: cvet veoma visoke stabljike, blistave boje i zadivljujuće veliki (u punom cvatu ima prečnik do 17 cm). Nije zato iznenađujuće što se ove lale smatraju istinskim primadonama u porodici tulipana.
Srećemo ih u gotovo svim bojama, uključujući i dvobojne primerke sa prugicama, pegicama i naznačenim ivicama.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (3/15)

Lala je zaista poseban cvet. Ne samo da je bila osnovna tema brojnih legenda, već su je i persijski umetnici i pesnici smatrali muzom.

U jednom od svoja dva glavna dela, verovatno najpoznatijem i svakako najuticajnijem proznom delu persijske književnosti, zbirci pesama i priča, „Ružičnjaku“ (Đulistan, گلستان), slavni persijski pesnik 13. veka Abu-Muhamed Muslihu-ud-Din Mušrif ibn-Abdulah Širazi, poznatiji pod književnim pseudonimom Saadi piše:

"Zeleni proplanak sa slatkovodnim potocima,
Na granama ptice milozvučno cvrkuću
Proplanak pun raznobojnih lala,
A grane iskićene raznovrsnim plodovima.
Vetrić u senama drveća
Razastro ćilim šareni."



Grupa 3. 

TRIJUMF (Triumph) 

Ubedljivo najbrojnija grupa. Lale ove grupe su nastale ukrštanjem ranih i kasnih jednostavnih lala, pa su cvetovi jednostavni, sa 6 latica, oblika čaše i cvetaju sredinom proleća. Najbolje uspevaju kada se sade u unutrašnjem prostoru.Visoke su od 35 do 60 cm. 

Priča o slavnoj "Holanđanki" (2/15)

Uzgoj lala je počeo u Persiji, verovatno u 10. veku. Tada su se u vrtovima pojavili rani kultivari nastali hibridizacijom divljih vrsta kako bi se dobile željene karakteristike.

Po persijskoj legendi prva lala je procvetala iz krvi ljubavnika Farhada i Širin. 

Prostodušni kamenorezac Farhad zaljubio se u princezu Širin i poželeo da osvoji njeno srce. Ali zašto bi princeza obratila pažnju na takvog sirotana, kada ga nikad nije videla, niti čula za njega? Zato je Farhad otišao u brda i na svojoj fruli stvarao divnu muziku u čast Širin. Seljani su u njegovoj muzici osetili toliku želju, ljubav i strast da su odlučili da pomognu da se dvoje mladih upozna. Njihove su namere doprele do grada. I tako se jednog dana princeza, zajedno sa svojom dvorskom damom, obrela u šumi, gde je začula divnu muziku, srela mladića i zaljubila se u njega. 

Kada je Šah, princezin otac, saznao da se njegova jedina kćer zaljubila u mladića iz tako niskog društvenog staleža, nije bio nimalo srećan. On je video da Širin istinski voli Farhada, ali je nepokolebljivo smatrao da njemu nije mesto na dvoru. Šah je bio pametan roditelj i znao je da ako ćerki zabrani da se viđa s momkom, da će je nepovratno izgubiti. Zato je skovao ovakav plan. Daće Farhadu zadatak, takav kakav niko nikada nije uspeo da izvrši. S obzirom da je Farhad jedan sasvim običan zanatlija, neće ga ni on ispuniti. Ali će Šah pokazati dobru volju obećanjem da će ispunivši zadatak, momak biti nagrađen princezinom rukom. Šahovom lukavstvu ovde nije bilo kraja. On je prepustio princezi da zada zadatak kakav želi.

Tako je princeza otišla do Farhada i zamolila ga da iskopa kanal kroz planinu. I to ne bilo kakav kanal, već kanal 6 kopalja širok i 3 koplja dubok, dugačak čak 40 milja.

Farhad nije ni trepnuo, uzeo je svoj alat i uputio se u brda.



Neumorno je radio godinama. Od samog svitanja do kasnog sumraka momak je kopao i kanal je napredovao. Princeza ga je tajno posećivala, posmatrala ga kako radi i sve se više zaljubljivala u njega.

Jednog dana do Šaha je stigla vest da je Farhad skoro završio zadatak. Šah je shvatio da se njegov isprva veoma mudar plan neće ostvariti, pa je pozvao svoje lukave vezire da se posavetuje s njima šta da radi.

Dogovorili su se da pošalju jednu princezinu sluškinju da Farhadu saopšti da je princeza umrla, nadajući se da će time mladiću slomiti srce, pa će napustiti radove.

I tako je sluškinja slagala Farhada da je Širin umrla. On ispočetka nije verovao, ali ga je ona ubedila. Skrhan bolom, mladić se ubio vlastitom lopatom; njegova je krv potekla iskopanim kanalom.

Kada su vesti došle do princeze, ona je otrčala u planine da se uveri da li je to istina. Kada je ugledala umrlog Farhada, oduzela je sebi život. Tamo gde su njihova tela ležala jedno uz drugo, njihova tamno crvena krv je padala na zemlju i svaka se kap pretvarala u cvet lale, pokazujući tako svima da će njihova ljubav trajati večno.

Grupa 2.
RANA DVOSTRUKA (Double early)

Lale ove grupe imaju dvostruki cvet oblika činije širok oko 8 cm. Upravo zbog takvog oblika, dvostruke lale se često nazivaju božur-lalama. Biljke obično narastu do 30 - 40 cm. Čvrstom vodootpornom stabljikom uspešno se suprostavljaju prolećnim pljuskovima i, po pravilu, traju duže od svojih sestrica, ranih jednostrukih lala. Cvetaju u beloj, žutoj, narandžastoj, crvenoj i ružičastoj boji. Krase rano-do-srednje prolećne vrtove, naročito ako se sade u grupama od 10 do 15 jedinki, ili okružene nekim drugim lukovicama.

Priča o slavnoj "Holanđanki" (1/15)

Do tada nepoznata reč tulipa (ili tulipant) koja se pojavila u engleskom prevodu "Pisama iz Turske" ušla je u ovaj jezik iz francuskog, gde se koristila u dva oblika: novijem - tulipe i zastarelom - tulipan. Ide li se dalje u potrazi za poreklom, stiže se do otomanskoturske reči tülbend ("gaza") koja je sasvim sigurno nastala od persijske reči دلبند‎ delband ("turban"). Smatra se da je razlog za ovu vezu upravo to što oblik cveta tulipana podseća na turban.

Pojedini izvori, međutim, ostavljaju mogućnost da je usput došlo do greške u prevodu. Naime, u 16. veku u Otomanskom carstvu vladala je moda da se u turban zadene cvet tulipana. Moguće je, dakle, da je prevodilac prosto pobrkao cvet i pokrivalo za glavu.
Ovome u prilog ide i činjenica da Turci tulipan zovu lale.



Sećate se diplomate Bizbeka?

Bizbek je lukovice doneo iz Konstantinopolja i predao ih Šarlu Deleklizu, tadašnjem upravniku bečke Botaničke bašte. Ovde su lale cvetale pod veštim nadzorom ovog, verovatno najuticajnijeg hortikulturiste 16. veka, poznatijeg pod njegovim latinskim imenom Karolus Kluzijus.

Uskoro je Kluzijusova slava privukla pažnju Univerziteta Lajden u Holandiji, koji ga je nagovorio da postane kurator botaničkog vrta tog univerziteta.
Oktobra 1593. Kluzijus i lukovice stižu u Lajden. Nekoliko meseci kasnije, u proleće 1594, procvetala je prva lala ikad u Holandiji.

Ostalo je istorija.

Danas, kada postoji čak nekoliko hiljada varijeteta, hortikultura se "bori" sa njihovom klasifikacijom. Jedna od najpopularnijih sve lale deli u 15 grupa (divizija) uglavnom na osnovu morfologije cveta i veličine biljke.

Grupa 1. 
RANA JEDNOSTRUKA (Single early) pravi je simbol proleća. 

Lale ove grupe imaju jednostruki cvet oblika čaše koji nije širi od 8 cm. Smatra se biljkom srednjeg rasta (od 25 cm do 45 cm). Zahvaljujući jakoj stabljici, odoleva kišama i vetrovima; potpuno se otvori pri sunčanom vremenu. Voli zato područja sa hladnim zimama i veoma suvim letima. Cveta u čitavom spektru boja: od bele do tamno ljubičaste. Osim što je divan ukras u rano-do-srednje prolećnim baštama, ima i dodatni kvalitet - neki varijeteti veoma  lepo mirišu.

Mala škola hortikulture - pokušaj drugi

Prva Mala škola hortikulture neslavno je okončala.
Možda ne baš okončala, ali joj se nastavak trenutno ni ne naslućuje.
Upravo zato, ili uprkos tome (dilema još traje), autorka se hrabro i pre svega, bez imalo stida, upušta u (glanc) novu avanturu.
A da ovog puta bude više sreće, koristi provereno dobro rešenje - promenu imena.

Dobrodošli u Školicu hortikulture!



Ožje Gilen de Bizbek/Auger Gislen de Buzbek (1520-1592) bio je flamanski pisac, humanista i diplomata u službi Ferdinanda I, iz kuće Habzburga. Bio je poznat po izvrsnom obrazovanju i znanju šest jezika. Osim maternjeg flamanskog govorio je i latinski, italijanski, francuski, španski, nemački i slovenski.

Godine 1554. Ferdinand ga imenuje za ambasadora kod Sulejmana Veličanstvenog, vladara Osmanskog carstva. U toj misiji, povremeno veoma opasnoj, Buzbek provodi osam godina.
Svoja povremeno dramatična, ali veoma bogata i sadržajna iskustva iz misije, Buzbek je sabrao u četiti pisma na latinskom jeziku.

Njegov epistolarni putopis "Pisma iz Turske" jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba.

Kao istinski herbalista Ožje je u Turskoj nalazio vremena čak i za istraživanje biljnog sveta. Upravo on je zaslužan za prenošenje danas veoma popularnog cveta u zapadnu Evropu, jer je sa istoka doneo njene lukovice.

U "Pismima iz Turske" Evropljani prvi put nailaze na reč "tulip".

Na kraju grada - 4

A mislila sam da će mi biti lako - prepoznati nekoliko novih, nepoznatih žutih cvetova. Ispostavilo se da je to muka živa (Što zapravo i nije čudno, kada samo pomisliš na hiljade i hiljade kultivara).

S početka sam mislila da uđem u ring i izborim se sa prisutnim nedoumicama. Onda sam se danima borila sa različitim informacijama koje sam sakupila. Pa sam, na kraju, rešila da sve ostavim za neku drugu priliku. A da u ovom trenutku idem linijom manjeg otpora.

Zato, taaa-daaaa:



Coreopsis

Pa vi izvol'te: mozgajte koji je kultivar u pitanju. 

Na kraju grada - 3

Gailardija (Gaillardia), cvet poznat i pod nazivom kokarda, pravi je baštenski festival žute, narandžaste i crvene boje.

Englezi ga zovu blanket flower, najverovatnije zbog toga što bojama podseća na živopisne indijanske prekrivače. Zvuči sasvim logično, jer cvet potiče sa severnoameričkih prerija.



Ostaće mi ipak za sada sasvim nejasno otkud ideja da se ovom rođenom Amerikancu da ime po Gaillard de Charentonneau, francuskom botaničaru iz 18. veka. 

Na kraju grada - 2

Ništa vam više od činjenice da je ukrštanjem samo 19 prepoznatih vrsta i dva hibrida kreirano 80.000 kultivara, nije potrebno da se poklonite biljci čije latinsko ime Hemerocallis potiče od dve grčke reči: ἡμέρα (hēmera) "dan" i καλός (kalos) "lep", a engleski naziv daylilly upućuje na vreme trajanja cveta i na, nekada ispravnu, danas netačnu tvrdnju da je reč u ljiljanu.



Imajući u vidu impoznatnu cifru kultivara, pitam se kolika je verovatnoća da je na mojoj fotografiji baš ´Stela d`oro´.

Možda sam ipak bliža istini kada koristim naziv (dupla) žuta graničica.

Na kraju grada - 1

Retko mi se dešava da se, prilično neočekivano, a opet dosta nadano, nađem u pravom cvetnom raju, okružena zanimljivim i vedrim cvetnim glavicama.



Devojačko oko, carevo oko ili ćup sa zlatom?

Sve to predstavljaju ovi sjajni cvetovi Coreopsis grandiflora što bojom privlače leptire i pčele od maja do septembra.

Na povratku sa posla... onomad

Danas je 11. maj.

I time je već puno toga rečeno.

Lepota prolaznosti

Od kraja marta do početka maja u čitavom Japanu cveta posebna vrsta trešnje - sakura (桜,
Prunus serrulata) u grozdovima bele i roze boje. Najpre cvetaju stabla na Okinavi, a zatim se cvetanje širi ka severu u vidu ružičastog talasa. 

To je vreme za hanami (花見), tradicionalni običaj uživanja u lepoti cvetova, koji u Japanu postoji od Nara perioda, ali se tek od Hejan perioda vezuje isključivo za trešnjin cvet. Tokom hanamija mladenci za sreću piju čaj od trešnjinog cveta, a porodice ceo dan provode ispod procvetalog drveća uživajući u laticama koje padaju po njima.

Veruje se da trešnjin cvet donosi uspeh, ali njegov kratak život podseća da su i naši životi prolazni i da treba da uživamo u svakom trenutku života koji nam je dat.



Moj skromni doprinos - dva veoma mlada stabla japanske ukrasne trešnje bogato su procvetala ispred zgrade u komšiluku.

Na povratku sa posla - opet

Na slici proleće i sunčan dan...


Grahorica (Vicia lutea) - Maslačak - Bela rada

Da li vam se ikada desilo da saznate nešto novo, poradujete se zbog toga, a onda otkrijete da je to gotovo svima (osim vas) opšte poznata stvar, toliko već stara da za nju znaju čitavu večnost?

Meni jeste.
Onomad.

Pročitah dakle citat:

“Proleće pokazuje šta Bog može uraditi sa jednoličnim i prljavim svetom.“

–Virgil Kraft

i pomislih: 

"Tačno. Upravo to htedoh reći." 

pa krenuh na net da vidim istomišljenika kad tamo zatekoh na desetine fotografija raspupelog cveća u svim mogućim bojama sa ispisanom rečenicom u svim mogućim fontovima. Postoje sasvim sigurno i prigodne šolje i magneti.

I osetih se razočarano zbog svoje velike neobaveštenosti.

A želela sam samo da citatu pružim mali dokaz.

Na povratku sa posla - neki drugi put

Nekako s proljeća...


Crvenolisna šljiva (Prunus pisifera Pisardi) - Narcis - Forsitija

Da li vam se ikada desilo da godinama budete ogorčeni protivnik nečega, a onda, bezmalo preko noći, postanete njegov vatreni pristalica?

E pa, meni jeste.
A poslednja dva meseca, čak dva puta.

Najpre sam shvatila da mi (do nedavno najomraženi program na svetu) Excel pruža takvo elegantne mogućnosti da rešim probleme koje imam, da se sada stalno pitam kako sam uopšte (živela i) funkcionisala bez njega.

Zatim sam zaključila da mi se po glavi stalno motaju razgovori o megapikselima prednjih i zadnjih kamera mobilnih telefona, kojima sam prisustvovala i do nedavno ih smatrala teškim foliranjem, a sada, dok se vraćam sa posla, i pogled mi privlači neka luda prolećna boja, poželim da ih (tih megapiksela, mislim)  imam što više na dohvat ruke kako bih ovekovečila baš svaku stvorenu nijansu. 

Na povratku sa posla

Proljeće na moje rame slijeće...

Jabuka (Malus domestica) - Bela rada (Bellis perennis) - Bagrem (Robinia pseudoacacia)

Moj povratak sa posla traje dvadesetak minuta. Nemam mnogo mogućnosti za promene, pa koračam gotovo uvek istim putem - asfaltiranim trotoarom (što je video i bolje dane) kojim polako, nogu pred nogu, šetaju umorne starice. Duž trotoara vijuga biciklistička staza; njome tu i tamo prođe na biciklu poneki užurbani momak ili majka sa detetom na povratku kući iz obližnjeg vrtića. Utabanim zemljanim puteljkom, po davno ugaženoj travi, čas po čas, protrči zajapureni entuzijasta.

Opažam ih tek krajičkom oka. 

Ne dozvoljavam da mi skrenu pažnju.

Vidim samo njih ...
Male aprilske ponovorođene lepotice.

Evropske pijane koke

Sigurno znate one situacije kada vam ništa nije jasno, a osoba koja vam objašnjava ne uradi to kratko, jasno i konkretno, već krene "od Kulina bana do današnjih dana" i bez obzira što vi pored nje nestrpljivo cupkate željni da konačno stignete do suštine, ona se pravi da to ne primećuje i ostaje dosledna svom umišljanju da će vam ovako sve ipak, priznali vi to ili ne, biti daleko zanimljivije.

E pa, ovo je jedna takva situacija.

Pijane koke (izvor)

1. 

Ima tome već dosta vremena kako sam od jednog ukućanina dobila tri fotografije meni nepoznate biljke. Uslikane su nedaleko od mesta gde je darivalac obavljao neka poslovna ispitivanja. Dve su fotografije bile donekle mutne; ona preostala bila je jasna i obećavala je da može dobro da posluži potrebama pretraživanja.

Kako je tekla potraga na ovom mestu neću zadržavati svoje verne čitaoce, jer je njima postupak itekako dobro poznat; otkriću samo rezultat - cvetni venčić sastavljen od pet narandžastih latica pripadao je Crvenoj vidovčici.

Anagallis arvensis (izvor)

Englezi ovu biljku zovu scarlet/red pimpernel, siromahov barometar ili pastirov sat.
Što se tiče latinskog naziva ime vrste (arvensis) znači poljski; to je bar jednostavna stvar.
Etimološko značenje imena roda (anagallis) već je mnogo složenije pitanje.

Po jednoj teoriji naziv anagallis je kovanica dveju reči: grčke reči ana (uz) i reči Gallos što je ime reke u Frigiji, antičkoj pokrajini u današnjoj Turskoj, pored koje je biljka izdašno rasla.

Cvet je inače najpoznatiji po tome što je simbol literaturnog fiktivnog lika Skarleta Pimpernela kojeg je stvorila anglo-mađarska spisateljica Ema Orci (Emma Orscy), najpre kao junaka istoimene pozorišne  predstave, a kasnije i serije istorijskih romana. Pod pravim imenom Sir Percy Blakeney Skarlet živi u doba francuske revolucije kao snobovski plemić koji se maskira u tajanstvenog junaka kako bi francuske aristokrate izbavljao od giljotine.


2.

Kada saznaš zanimljive stvari o biljci koju do tada nisi ni poznavao, otvori ti se botanički apetit, pa poželiš da saznaš što više o njoj. 

I tada otkriješ da se vidovčica može pojaviti i sa plavim cvetovima.


Anagallis foemina (izvor)

Kada znaš da i u botanici vlada analogija, pomisliš: 

- Ako se biljka sa crvenim cvetovima zove red pimpernel, onda se njen rođak sa plavim cvetovima sigurno zove blue pimpernel.
I ispostavi se da si u pravu.

Ali ako te neko zapita: 

- A kako je nastao latinski naziv?, 

ti onda razmisliš pa mu kažeš:

- Naziv roda (anagallis) je sasvim sigurno kovanica dve grčke reči: ana što može da znači "ponovo" i glagola agallein "uživati". To je prilično logičko objašnjenje, jer se odnosi na zadovoljstvo koje nam biljka čini cvetajući dvaput u toku jedne godine. 

Naziv vrste (foemina) znači zapravo ženski (female), što je takođe razumljivo: biljka je em mala, em prijatnog izgleda.

A to što je Britanci nazivaju sirotinjskim barometrom to je samo prozaičan podatak da se cvet zatvori pred dolazak nevremena.


3.

Da se odmah razumemo.
Nisam vam ja nikakav stručnjak za vidovčicu. I mene buni nekoliko stvari u vezi s njom. "Možda" je najvažnije to što uopšte ne mogu da razlikujem vrste.

- Kako je to moguće? - čudite se vi.
Ako ne verujete, procenite sami.


Anagallis monelli (izvor)

Jasno vam je sada šta sam htela da vam kažem?

Ne pomaže mi ni to što ovde nije reč ni o red pimpernel, ni o blue pimpernel. Botaničari kaži da je ovo flaxleaf pimpernel i da je očita razlika u obliku lista. Ma je li?

Bojažljivo zaključujem da unutar nekih vrsta biljke mogu da imaju narandžaste, crvene ili plave cvetove. Ređe bele. (Ne smem ni da spomenem da sam viđala i žute cvetove.)
A kada već pričamo o vrstama, otkrijmo da ih ima 24, ali od svih njih samo 5 rastu prirodno u Evropi.

4.

Ova stvar sa vidovčicom se i nadalje komplikuje. 
Pri tom ne mislim na četvrtu evropsku vrstu (bog pimpernel).

Anagallis tenella (izvor)

Njeni su cvetovi (za promenu) beli sa svetlo ljubičastim crticama.

Mislim na to da je latinski naziv roda Anagallis verovatno potekao od starogrčke reči anagallomai (ne blistati) i staro je ime za porodicu Jagorčevine (Primulaceae).

I zaista biljke ovog roda su tradicionalno klasifikovane u porodicu Primulaceae, ali su novije genetske i morfološke studije pokazale da one ipak pripadaju porodici Myrsinaceae koja im je ipak bliža. 

Taj je trud očito bio džabe, jer je 2009. godine porodica Myrsinaceae vraćena pod okrilje porodice Primulaceae, pa se tako i rod Anagallis "vratio kući".

5.

Evo i nje:


Anagallis minima (izvor)

Poslednja evropska vrsta je toliko minimalna da mora da se zove sitna majuška (chaffweed).

A evo i odgovora na (ne)postavljeno pitanje: Naslov?

Jedna od teorija naime kaže da naziv roda anagallis vuče poreklo od reči anagelao (prsnuti u smeh) zbog mišljenja da su kokoške posle konzumiranja semena ove biljke euforično pevale.

Zimska naravoučenija - 4

ili Dan kada sam upoznala Džejsona Ingrama

Kada listopadnu biljku upoznate ujesen, to sigurno niste uradili po lišću.

Kada saznate da ta biljka ima sestru sa širokim listovima, zapitate se koga ste zapravo upoznali.

Kada krenete u potragu za sestrinom slikom, desi vam se da nađete ovo



Kada zadrhtite od samog pogleda, onda shvatite da "Fotografija pomaže ljudima da nauče gledati" (Berenice Abbott).

Širokolisna kurika (Euonymus latifolius)

.

Zimska naravoučenija - 3

Često sam je viđala tokom šetnji.

Nekoliko puta sam pokušala da je prepoznam, uglavnom po dvodelnim zelenim čaurama.
I nisam uspevala.

Dok nije došla jesen i režnjevi čaure pocrveneli, otvorili se i otkrili narandžasto seme.

Tada sam saznala da sam upoznala Običnu kuriku (Euonymus europaeus). Ova biljka je jedna od 130 vrsta zimzelenih i listopadnih grmova, puzavica i nižeg drveća roda Kurika, poreklom iz Azije. Poznata je i pod nazivom drvoguš. Englezi je nazivaju "common spindle tree", jer se njeno drvo tradicionalno koristilo za izradu vretena.



Meni se ipak najviše dopada naziv "popova kapa".

Možda zato što se odlično uklapa u "Dobavio se k’o ćelav kape" koju narod koristi u trenucima kada se neko domogne stvari za kojom je dugo tragao.

Zimska naravoučenija - 2

Poput belog biserka i crveni biserak je Amerikanac.
Ujesen mu se grane popune crvenim, veoma dekorativnim bobicama. Ovaj otproni grm voli vlažno zemljište, dobro podnosi sušu, raste i na suncu, i u polusenci, čak i u senci ispod visokog drveća. Podnosi zagađen vazduh i niske temperature. Dobra je pčelinja paša, a pčele ga vrlo obilno posećuju i ostaju na njemu do noći.

Zovu ga još i indijanska ribizla, ali ga ne treba konzumirati, jer sadrži saponine koji u većim količinama mogu biti toksični za ljude.



Naravoučenije: Brat je mio, ma koje (botaničke) vrste bio.